Izvor: Southeast European Times, 12.Apr.2011, 00:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Banka gena“ u BiH čuva domaće biljke

Neprofitna organizacija u BiH radi na tome da lokalne biljke nastave da bujaju.

11/04/2011

Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva – 11.4.2011.

Trudeći se da održe korak sa tržišnim uslovima, komercijalni poljoprivrednici u Bosni i Hercegovini (BiH) zamenjuju domaće ili autohtone useve inostranim, koji daju veće prinose.

Domaćim biljnim vrstama, uključujući neke koje postoje isključivo u toj zemlji, preti opasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << od nestajanja. Prva Banka gena u zemlji, osnovana pre tri godine, pomaže da se one očuvaju.

Dvojica mladih inžinjera Fuad Gaši i Idin Fazlić vode tu banku, čije osoblje čine volonteri. U njoj je trenutno uskladišteno semenje 500 domaćih biljki.

Banka je osnovana i radi u bliskoj saradnji sa Poljoprivredno-prehrambenim fakultetom u Sarajevu.

Prema Gašijevim rečima, tesna saradnja sa poljoprivrednim sektorom je od ključnog značaja za funkcionisanje projekta. „Poljoprivrednici su glavni akteri u procesu prikupljanja i očuvanja autohtonih poljoprivrednih biljnih resursa“, izjavio je on za SETimes.

„Genetska raznolikost određene kulture direktno je povezana sa sposobnošću te kulture da se prilagodi nepovoljnim klimatskim uslovima, kao i različitim štetočinama i bolestima. Što je manja genetska raznolikost određene poljoprivredne vrste, veća je opasnost da nova bolest donese potpuno uništenje te sorte u određenoj oblasti“, objašnjava on.

Fazlić kaže da se ova nastojanja možda neće zaustaviti samo na biljkama i da se „uskoro takođe očekuje otvaranje odeljenja za autohtone životinjske vrste“, u saradnji sa ekspertima sa Veterinarskog fakulteta u Sarajevu. Projekat je bio delimično ometen globalnom recesijom.

Međutim, za sada je „fokus na prikupljanju i očuvanju semenja biljnih vrsta, a posebno... poljoprivrednih kultura“, kaže Fazlić.

Banka ima i laboratoriju za molekularnu biologiju, gde se obavlja genetska identifikacija i karakterizacija autohtonih materijala, koja je, prema Gašijevim rečima, vrlo slična procesu forenzičke analize u ljudskoj genetici.

„To omogućava procenu genetske strukture za specifične poljoprivredne kulture“, ukazuje on.

Očuvanje autohtonih materijala u velikoj meri zavisi od finansijske održivosti Banke gena, s obzirom na njen neprofitni status.

I Gaši i Fazlić ponosni su na odnos njihove Banke gena i projekta Programa evropske saradnje za biljne genetske resurse. Svi duplikati semena šalju se u Globalni sef semenja Svalbard, koji je 2008. godine uspostavljen u podzemnom atomskom skloništu na najsevernijem norveškom ostrvu Svalbard, kako bi se očuvali geni biljaka iz celog sveta za buduće generacije.

Gaši takođe ukazuje da autohtone vrste u Banci gena predstavljaju značajan izvor bioraznolikosti, što je preduslov da se poljoprivredne kulture prilagode promenama u životnoj sredini -- na primer globalnim klimatskim promenama.

Gubitak bioraznolikosti „smanjio bi mogućnost prilagođavanja poljoprivrednih kultura i doveo do nestanka dela našeg biokulturnog nasleđa“, kaže on za SETimes.

Ove autohtone vrste, kaže on, važan su deo nacionalnog identiteta BiH. „Njih su stvorili naši preci... one predstavljaju rezultat vekovnih napora“ , kaže Gaši.

Nastavak na Southeast European Times...