Izvor: TvojPortal.com, 17.Jul.2011, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkansko špijuniranje za sitne novce
/dnevnik.rs/ Afera koja je pre nedelju dana ušla u istoriju novinarstva, zbog koje je najtiražniji nedeljni list u Velikoj Britaniji njuz of d vorld, posle 168 godina prestao da izlazi usled bezobzirnog načina pribavljanja vesti hakovanjem mobilnih telefona, vratila je u žižu javnosti prisluškivanje. Osim političarima, autori tekstova i tvorci skandala pomenutog tabloida upadali su i u govorne pošte, čak i onima koji su imali nekog svog u središtu raznoraznih nesreća, ratova, napada, terorizma...
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << />
Kakvo je stanje kod nas, ko ima pravo da prisluškuje, a ko ne ali se ipak time bavi, može se saznati u zvaničnim, ali i u nezvaničnim pričama i nagađanjima. Bivši ministar policije Vlajko Stojiljković imao je tako mini prislušni centar za potrebe vladajuće partijske koalicije devedesetih, tvrdio je bivši radnik RDB Srbije Zoran Mijatović. Praksu tajnog prisluškivanja nastavila je i demokratka vlast, pisao je nedavno publicista Marko Lopušina.
On je tako naveo, da je samo nekoliko dana nakon što je početkom marta 2001. godine Danica Drašković, supruga lidera SPO, izjavila da je nova vlast prisluškuje, ministar policije Dušan Mihalović na konferenciji za novinare otvorio „srpski Votergejt”, rekavši da su zbog osnovane sumnje da su zlopuotrebili položaj uhapšeni i predati istražnom sudiji neki načelnici u Resoru državne bezbednosti. Oni su tom prilikom osumnjičeni da su u periodu od novembra 1998. i okrobra 2000. zloupotrebili položaj i tajno prisluškivali izvestan broj građana bez odobrenja suda, mimo svih pravila. Sumnjalo se da je njihova namera bila je na taj način dođu do podataka iz privatnog života ličnosti kako bi se one kompromotovale.
Tokom 2007. godine pokrenuta je, međutim, istraga i protiv samog Dušana Mihajlovića, te Gorana Petrovića, nekadašnjeg načelnika Resora Državne bezbednosti, zbog prisluškivanja novinara Vuka Cvijića i advokata Tome File. Istraga je pokrenuta na osnovu krivične prijave koji je podnela BIA još 2005. godine zbog sumnje na zlopotrebu službenog položaja. Javnost je tako saznala da je Vuk Cvijić prisluškivan oktobra 2004. godine u redakciji lista „Danas”, te da su slušana i dva njegova telefona – fiksni i mobilni. Lopušina još podseća i na slučaj kad je nekoliko meseci kasnije advokat Toma Fila izjavio da ima zapisnik o svojim telefonskim razgovorima koje je prisuškivao DB.
Ipak, upućeni kažu da u vezi s prisluškivanjem ne treba preterivati, jer policija nema nameru ni mogućnosti da angažuje puno ljudi za ovakve poslove. Prema nezavničnim podaima, BIA godišnje ima oko hiljadu operacija prisluškivanja, a VBA oko 40. No, prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji postoje adrese na kojima se prisluškivanje može i naručiti, i to po ceni od 50 evra na sat. Pri tome, upućeni ljudi iz tajnih službi kažu da i isključeni mobilni može da vas druka, pa se za poverljive razgovore radije koriste fiksni telefoni, i to oni s brojčanicima.
S obzirom na to da u Srbiji a naročito u Beogradu ima puno prezaposlenih ljudi koji se bave detektivskim poslom i oko 40 agencija od kojih je pola u prestonici, za očekivati je da vernost partnera i slične slučajeve proveravaju i pojedinci uz pomoć špijunske opreme koja je sve dostupnija. U Srbiji postoje firme u kojima se mogu nabaviti uređaji za prisluškivanje i snimanje, softveri za prisluškivanje mobilnih telefona i minijaturni digitalni i video snimači. Preko softvera koji staje 500 evra može s pratiti šta se dešava u okruženju praćene ličnosti, kopiranje poruka košta 500 evra, a softver za slušanje razgovora koji je u toku je oko 1.000 evra.
Softver za prisluškivanje mobilnih telefona može se kupiti u paketu s aparatom ili s može instalirati na vaš telefon. Aktivira se slanjem SMS poruke na symbian telefon koji želite da prisluškujete. Po prijemu poruke, telefon je ozvučen. Tako će ostati i ako se promeni SIM kartica, pa ako osoba promeni broj i dalje možete da presrećete pozive i poruke, i prisluškujete razgovore, piše u jednom uputstvu. U ponudi nekoliko sajtova su kamere u obliku upaljača, sata, naočara, snimači razgovora za fiksni telefon, uređaj za promenu glasa, mikro prislušivači, bežične bubice veličine zrna pirinča i mnogo drugih rekvizita kakvih se moglo videti samo kod Džemsa Bonda. I to, uglavnom, za 40 do 120 evra!
Skupština Srbije usvojila je, inače, ovih dana i Zakon o elektronskim komunikacijama, za koji su republički ombudsman, poverenik za informacije od javnog značaja i pojedine opozicione stranke upozorili da omogućava uvid u ostvarenu komunikaciju građana bez odluka suda. U spornom članu 128 navodi se da je operater dužan da zadrži podake o ovim komunikacijama za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javne bezbednosti Srbije. Zaštitnik građana amandmanom je tražio da se u zakon uvrsti da je policiji i Bezbednosno informativnoj agenciji potrebana odluka suda za uvid u ostvarenu komunikaciju, ali to nije prihvaćeno. Ipak, usvojen je amandman Odbora za saobraćaj i veze koji je takođe inicirao zaštitnik građana, a koji utvrđuje da će poverenik za informacije od javnog značaja obavljati nadzor nad sprovođenjem odredbi zakona.
Prisluškivanje je dozvoljeno kao posebna dokazna radnja, a u zakonu je kršteno kao “tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog”. Pred redovnim sudskim odeljenjima dozvola za prisluškivanje se izdaje samo za određeno krivično delo. Policija nakon tri meseca dostavlja sudiji snimljeni materijal i tada se produžava dozvola. U slučaju da ne dođe do optužnog predloga, snimljni materijal se uništava. Predlogu mora da prethodi krivično delo zbog kojeg se traži prisluškivanje, a u slučajevima organizovanog kriminala pokrivaju se sva dela.
Pretpostavlja se da tajne sužbe ponekad prisluškuju duže od odobrenog vremena i da ne spaljuju snimke. Naredbu o primeni prisluškivanja može potpisati i izdati samo istražni sudija, a na pisani i obrazloženi predlog javnog tužioca. U naredbi moraju postojati svi podaci o osobi i obrazloženje zbog čega se protiv nje primenjuju ove mere. Naredbu istražnog sudije o prisluškivanju izvršavaju policija i Bezbednosno - informativna agencija. Poštanska, telegrafska i ostala preduzeća registrovana za prenošenja informacija su obavezna da policiji i BIA-i omoguće prisluškivanje. Snimanje može da s obavlja u stanovima, drugim prostorijama sve uz tajni ulazak i postavljanje prislušnih sprava i spravica, kao i na otvorenom perostoru.
Prisluškivanje i snimanje može da traje najduže tri meseca, a zbog važnih razloga može da bude produženo za još toliko piše u zakonu. Izvođenje mera se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu. Snimci se uništavaju pod nadzorom istažnog sudije. Takođe, ako prisluškivanje nije obavljeno po zakonu, odnosno prema odredbama ZKP-a, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka, bez obzira na sadržaj. Svojevremno su u novosadskom Okružnom sudu iz sudskih spisa na suđenju Ratku Butoroviću i još četvorici optuženih za nameštanje utakmice izbačeni transkripti prisluškivanih razgovora, jer je utvrđeno da su urađeni na nezakonit način. Naime, policija nije dobila dozvolu da Butorovića prisluškuje zbog mita, za šta je okrivljen, već zbog drugog krivičnog dela.
Zakoni koji regulišu ovu oblast u zemljama iz okruženja vrlo su slični. Prisluškivanje i snimanje se može sprovoditi prema licu za koje se pretpostavlja da je počinilo delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, čovečnosti i međunarodnog prava, organizovani kriminal, ubistvo, serijsko silovanje, razbojništvo, poresku utaju, falsifikovanje i pranje novca, nedozvoljeno držanje oružaja i eksplozivnih materija, nedozvoljenu proizvodnju držanje i stavljanje u promet opojnih droga, davanje i primanje mita, iznudu, ucenu i otmicu.
Miša Vujačić
Zatvor do tri godine
Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni i ko omogući nepozvanom licu da se upozna s razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani, kazniće se novačanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine, piše u zakonu.
politikaVuk Draškovićbiaprisluskivanjesrbij
