Izvor: Politika, 09.Nov.2014, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska šestorka pravi zajedničku kasu
Fond za zapadni Balkan startuje sa 180.000 evra i donacijom Međunarodnog višegradskog fonda od 80.000 evra u vidu stručnog savetnika i pomoći u opremanju sekretarijata
Dok je inicijativa crnogorskog ministra spoljnih poslova Igora Lukšića o formiranju „balkanske šestorke” pod nazivom G6, s neminovnom asocijacijom na višegradsku četvorku V4, izazvala brojne kontroverze, zato što je neke podsetila i na bivšu Jugoslaviju, čini se da će jedna druga ideja iz „imovine” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << V4 biti ostvarena u ovom regionu.
Na sastanku šefova diplomatija Višegradske grupe i zapadnog Balkana prošle sedmice je dogovoreno formiranje Fonda za zapadni Balkan, poput onog koji već godinama imaju srednjoevropske zemlje Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska.
Međunarodni višegradski fond, sa sedištem u Bratislavi, osnovale su 2000. godine vlade četiri srednjoevropske zemlje (koje su 1991. formirale Višegradsku grupu), kako bi unapredile međusobnu saradnju.
Njegovu pomoć koriste uglavnom nevladine organizacije, opštine i lokalne samouprave, univerziteti, škole, ali i pojedinci za zajedničke kulturne, naučne, istraživačke i obrazovne projekte, omladinsku razmenu, promociju turizma i prekogranične saradnje.
Do kraja 2013. odatle je sa oko 54 miliona evra podržano 3.800 projekata i dato 1.700 stipendija, a i neke srpske NVO i fakulteti bili su na spisku korisnika, jer je MVF u međuvremenu proširio delovanje i van kruga višegradske četvorke.
I ideja osnivanja balkanskog fonda usmerena je na unapređenje kvaliteta života stanovništva kroz finansiranje projekata civilnog društva i pojedinaca. Konkretni projekti, kako je rečeno „Politici” u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, biće opisani kad fond zaživi. Izgledno je da će to biti projekti razmene mladih i zbližavanja ljudi na rešavanju zajedničkih pitanja koja sežu preko granica.
Nije određen rok niti tačno definisan datum za njegovo osnivanje. „Tempo formiranja tog fonda zavisiće isključivo od interesa i preduzimljivosti samih učesnika i njihovih međusobnih dogovora”, kažu u MSP-u.
Zna se, međutim, da će startovati sa 180.000 evra, što je zbir uloga svih šest zemalja učesnica (deo bivše Jugoslavije plus Albanija), kao i inicijalnom donacijom MVF od 80.000 evra u vidu stručnog savetnika i pomoći u opremanju sekretarijata FZB.
Novac u zajedničku kasu trebalo bi da stiže iz nekoliko izvora: iz priloga samih učesnica u osnivanju Fonda, koje će davati po 30.000 evra godišnje, „s mogućnošću postepenog uvećavanja, zavisno od očekivanog razvoja ekonomske situacije”.
Primera radi, četiri države Višegradske grupe na početku, 2000. godine, izdvajale su za svoj fond po 250.000 evra, dok danas svaka daje po dva miliona evra. Drugi izvor, na početku, biće MVF. Posle toga, računa se i s bilateralnim donacijama, odnosno razvojnom pomoći država zainteresovanih da pomognu razvoj Fonda. Iz MSP-a naglašavaju da i privatni prilozi ni na koji način nisu isključeni.
Uspostavljanje ovog fonda, koji će biti u potpunosti nezavisan, predstavljalo bi, prema mišljenju kopredsednika Igmanske inicijative Aleksandra Popova, veliki plus za region. „To bi doprinelo da se ubrza proces međusobne normalizacije odnosa i prevazilaženja preostalih otvorenih pitanja, pre svega u zemljama nekadašnje Jugoslavije, koje su bile obuhvaćene ratom i onim što je usledilo posle raspada zajedničke države”, kaže Popov.
Za Balkan u ovom trenutku postoje „raspršeni fondovi”, poput Balkanskog fonda za demokratiju, koji je deo aktivnosti nemačkog Maršal fonda i koji u saradnji s drugim donatorima finansira projekte razvoja demokratije i civilnog društva i Evropskog fonda za Balkan, iza kojeg stoje evropske fondacije koje žele da podstaknu približavanje našeg prostora EU.
„Ako bi same države regiona shvatile da je važan njihov doprinos u tom regionalnom vlasništvu, a ne da je to nešto što dolazi spolja, što nam Evropa ili Amerika donose, to bi bio potez kojim dokazujemo da čak idemo i korak ispred onog što Evropa od nas traži, znak da smo sami svesni da treba da uljudimo naše zemlje i da uloga i civilnog društva i drugih aktera može tu da bude značajna”, smatra Popov, uverenja da svega toga neće biti ukoliko izostane državna podrška.
Jer, i do sada je bilo izvornih inicijativa u pravcu povezivanja na ovom prostoru, bez takvih fondova – Igmanska inicijativa je jedan od takvih primera – ali te inicijative često nisu odmah nailazile na plodno tlo kod predstavnika zemalja regiona, nego su ih oni sa zadrškom od čak nekoliko godina prihvatali.
Još prošle godine se čulo da zemlje regiona nameravaju da formiraju Fond za zapadni Balkan. Najavljujući mogućnost njegovog osnivanja, bivši šef srpske diplomatije Milan Mrkić rekao je u oktobru 2013. da su priče o tome odmakle i da može da se dogodi da njegovo sedište bude u Beogradu.
To se, međutim, nije desilo. Svejedno da li je reč o „peglanju odnosa” ili o boljoj ponudi uslova za rad, tek, FZB će biti u Tirani. Nije prvi put da je Beogradu izmakla šansa da bude sedište regionalne organizacije – dogodilo se to i 2007, kad je Savet za regionalnu saradnju, umesto u Beograd, smešten u Sarajevo.
Biljana Čpajak
objavljeno: 09/11/2014
