Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2015, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bake žive u mraku i svađi

U GRADIMA, jednom od brojnih zaselaka sela Žiče na padinama planine Stolovi, udaljenom jedva desetak kilometara od centra Kraljeva, i samo šest kilometara od srednjovekovnog manastira, električna sijalica nikada nije zasijala, niti je telefon zazvonio. Zato su, uostalom, ovaj zaboravljeni zaselak bez struje, koji je nekada imao dvadesetak domaćinstava, gotovo svi meštani dosad napustili. Ostale su samo dve starice - sedamdesetogodišnja Ružica i njena vršnjakinja Ljubica. Iako žive same >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u planini, njih dve, nažalost, godinama ne govore iz odavno već zaboravljenih razloga. Ceo svoj život baka Ružica je, baš kao i njena prva i jedina komšinica Ljubica, provela u svom rodnom zaseoku bez struje. Tu i dalje živi u skromnoj porodičnoj kući i potajno se nada da će bar pred kraj života osetiti blagodet električne energije o kojoj je, kaže, učila još u osnovnoj školi. - Ma, izgubila sam gotovo svaku nadu, jer koga se tiče neka baba koja samotnjački živi u ovoj zabiti - priča Ružica, za svoje godine prilično vitalna i krepka bakica. - Svi pametni ljudi su otišli, a ja ostadoh u kući u kojoj sam i rođena. Tako i moja komšinica Ljubica, ali me ne pitajte zašto smo u svađi, više se i ne sećam zbog čega. Eto, spade selo na dve babe. Ako smo do Ružice nekako i stigli vrletnim planinskim putem, do njene komšinice baka Ljubice, zbog snega i leda, nismo mogli ni pešice, uz sve muke. U Gradima, koji su prema legendi ime dobili po neimarima koji su pre više od osam vekova gradili manastir Žiču, a u ovom zaseoku boravili, Ružica se pre pedesetak godina i udala za svog prvog komšiju. Suprug joj je u međuvremenu preminuo, a njihova ćerka se udala u Kraljevu, gde i danas živi. - Nisam baš sama na ovom svetu - kaže Ružica. - Ćerka i zet me redovno obilaze, dolaze i moje dve unuke, pomažu mi i rođaci. Zvali su me i da se preselim kod njih, ali ne bih da bilo kome smetam. Naučila sam ovako da živim, pa neka tako i ostane, kasno je da sada išta menjam. Gradi su i tokom leta prilično nepristupačno mesto. Do ovog zaseoka, uz Žičku reku, vodi neasfaltirani, uzani put koji zimi niti ko čisti, niti ko održava. - U Gradima živim od rođenja, znam kakve su zime i kako je kada na Stolovima napada sneg - dodaje Ružica. - Grejem se drvima, imam fenjer koji mi je nekako i najbolji prijatelj. Zet mi je doterao i mali agregat da mi se nađe, a namirnice i lekove pripremim još tokom jeseni. Imam i dve krave, psa, bašticu... Mobilni telefon nemam. A, i šta će mi? Čime da ga napunim? Provedoh ceo život u mraku, pa ću tako, izgleda, i da završim. USKORO POMOĆ? PO povratku iz Gradi, gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić reče nam da zna za probleme preostalih meštana i da je lokalna samouprava spremna da u saradnji sa nekim javnim preduzećem pomogne Ružici i njenoj komšinici. - Ako ništa drugo, pokušaćemo bar da obezbedimo neku količinu goriva za baka Ružičin agregat, dok ne nađemo trajno rešenje - poručio je gradonačelnik Ilić.

Nastavak na Večernje novosti...