Izvor: Blic, 19.Jan.2015, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u mraku nadomak grada
Ružica Radovanović (70) čitav život provela je u selu Gradi pored Kraljeva. Iako kroz prozor njene kuće, na brdu iznad manastira Žiča, svake noći može videti kako Kraljevo blešti, njoj sijalica nikada nije zasijala. U kući nikad nije imala struju.
U školi je, kako priča Ružica, učila o Nikoli Tesli, ali nije doživela da iskoristi njegov izum. Ružica se i rodila i udala u selu Gradi, nedaleko od manastira Žiča, na planini Stolovi, ali do njene kuće nikada nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stigla električna energija. Možda je, kaže baka, reč o lošoj sreći!
- Sada mi je postalo svejedno da li ću struju dobiti ili ne. Danas me ima, a već sutra me možda neće biti. Kad nisam dobila kada je trebalo, još pre bar dvadesetak godina, sada je to postala prazna priča. U mraku sam se rodila, porasla i ostarila. U mraku ću i da umrem - priča baka Ružica.
Bez fenjera, u mrklom mraku, bilo je veoma teško pronaći Ružičinu kuću. Obradovala se poseti, a zatekli smo je budnu samo zato što je čekala da joj ždrebe siđe sa Stolova. Inače, sa prvim sumrakom već bi bila u krevetu.
Ružica živi sama već desetak godina, otkad joj je umro muž. Seća se da su jednom prilikom u dvorištu kuće zasvetlele sijalice, koje su doneli, kako kaže, neki „moderni političari“, s namerom da pokažu šta je struja. U pitanju su bili agregati koje su pojedinci doneli u jeku neke od predizbornih kampanja, ali Ružicu oni nisu zanimali.
- Bilo je mnogo nekih ljudi. I neke komšije koje žive dole niz reku su bile tu. Ništa ti ja živo ne znam šta je to bilo, ali znam da je svetlelo dobro. To je trajalo nekih sat vremena, a onda su sve to pokupili i otišli - kaže Ružica.
Baterijska lampa - čudo tehnologije
Ružica uglavnom koristi fenjere ili sveće u nedostatku petroleja. Njeni najbliži su se potrudili da joj, koliko je moguće, pomognu, pa su joj kupili baterijsku lampu i rezervne baterije. Ružica kaže da joj znači lampa koja radi na baterije, najviše kada noću mora da obiđe stoku.
Nekada je u selu Gradi, koje je udaljeno od Kraljeva samo osam kilometara, bilo oko dvadesetak domaćinstava, ali su skoro svi otišli. Kako kaže baka Ružica, Gradi nisu selo u kojem je zemlja rodna da bi od nje moglo da se živi, pa zato ni svoju ćerku nije sputavala da ode iz sela.
Gradi su, kako nam je objasnio Ružičin sinovac Predrag Radovanović, ime dobili po tome što su iz tog sela poticali oni koji su gradili tri kilometra udaljen manastir Žiča.
- Kraljevo danas grade građani koji su se odselili odavde, a u ovom selu su ostale samo dve starice koje nemaju nikakvu perspektivu, kao ni oni koji bi možda želeli da se vrate, ali nemaju gde, pošto u Gradima nema struje, ni telefona - objašnjava Predrag, koji smatra da je njegova strina zaslužila da na kraju svog života konačno dočeka uvođenje električne energije u kuću u kojoj živi
