Izvor: Politika, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakalnice za siromahe u Sloveniji
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 18. februara – Društvo nezaposlenih i socijalno ugroženih planira, tvrdi predsednik Ivan Cencelj iz Celja, da koliko ove godine, po ugledu na Austriju i Italiju, širom Slovenije otvori dućane za one koji su na socijalnom dnu i kojima je sve teže da se izbore za egzistenciju. Cencelj objašnjava da za projekat ima glas državnog socijalno-ekonomskog veća i podršku poslanika slovenačkog parlamenta.
„Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bismo otvorili dućane za siromašne, mora postojati odgovarajuće zakonodavstvo koje bi omogućilo osnivanje socijalnih preduzeća pod čijim okriljem bi te bakalnice radile”, dodaje Cencelj. Ideja je da cene namirnica u specijalizovanim marketima za siromašne budu od 30 do 50 odsto niže od onih u diskontima, a kupovina bi, kao u Austriji, bila moguća na osnovu posebne članske karte koju bi pojedinac odnosno domaćinstvo dobilo na osnovu potvrde o prihodima. Cenceljevi sledbenici se zalažu da Slovenija postane „socijalno društvo” koje bi ljudima sa niskim zaradama ili malim penzijama „omogućilo dostojanstvenije preživljavanje”.
Društvo iz Celja ima i političke ambicije, pa najavljuje transformaciju u stranku. Veruje da bi tako lakše sprovelo svoje ideje, a ne sumnja da članstva „neće zafaliti u vreme recesije i finansijske krize”. Cencelj razmišlja politički, pa tvrdi da neće zaboraviti da se bori za „blagostanje svih državljana Slovenije”.
Slovenački model se ne razlikuje od austrijskog o kome je „Politika” iscrpno izveštavala. To znači da će kupcima tanjih novčanika biti dostupnija hrana koja ostaje kao višak u supermarketima i velikim trgovačkim lancima, odnosno roba koja ima oštećenu ambalažu ili je tik pred istekom roka trajanja, ili je on već prošao. Preduzeća koja bi „socijalnim dućanima” poklonila takvu robu, imala bi dvostruku korist – pored uštede na troškovima za odvoženje „viškova” proizvoda (jer bi ih preuzimali i prevozili volonteri iz samih socijalnih trgovina), mogu da računaju i na besplatnu reklamu pošto bi u javnosti odavala utisak da su „društveno osvešćena”.
Da ne bi došlo do zloupotreba beneficija koje će nuditi socijalni dućani, pojedinac će morati da pokaže na kasi iskaznicu dobijenu na osnovu svojih prihoda. Definisano je ograničenje sedmičnog pazara na 30 do 35 evra, a limit za dobijanje iskaznice još nije obelodanjen, mada se očekuje da bude oko 350 do 400 evra. Na rafovima neće biti cigareta ni alkohola, ali će zato biti redovna deoba besplatnih artikala, poput hleba i peciva. Radnje će delovati kao neprofitna preduzeća pod okriljem konzorcijuma humanitarnih institucija. Marža će iznositi pet odsto i ići će na režijske troškove. Socijalne radnje neće biti oporezivane, čime država daje svoj doprinos „socijalnoj sigurnosti”. Tvorci slovenačke varijante socijalnih trgovina zaposliće u njima osobe koje teže dolaze do posla (starija lica ili invalidi), što će smanjiti njihovu socijalnu isključenost.
Očekuje se da nedavno osnovana dobrotvorna neprofitna organizacija „SOS kooperativ” svoju prvu „SOS” prodavnicu otvori uskoro u Ljubljani, pri čemu će sarađivati sa Zavodom za zapošljavanje i socijalnim službama koje će građanima sa pravom na jeftinije namirnice izdavati posebne karte. Cene proizvoda u SOS radnjama biće niže za 60 do 70 odsto u odnosu na druge maloprodajne firme. Osim slovenačke prestonice, SOS prodavnice dobiće i Maribor i Murska Sobota.
Zanimljivo je da se razmišlja i o onima koji ne mogu da izađu iz kuće, pa će njima hrana biti dostavljena na kućni prag, dok će romska naselja obilaziti mobilne jedinice. Najsiromašniji će primati unapred spremljene posebne pakete. Učešće u projektu je, saznajemo, obećao proizvođač hleba i testenina „Žito”, te mlečnih proizvoda „Ljubljanske mlekarne”. Očekuje se da se akciji pridruže i dva velika trgovačka lanca i industrija za preradu mesa i povrća. „SOS kooperativ” računa da će dodatnu uštedu na troškovima postići angažovanjem dobrovoljaca koji će pomoći da inicijalne prodavnice opstanu na tržištu.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 19/02/2009]
