Izvor: RTS, 12.Mar.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajec: Sredstva MMF-a neophodna za jačanje rezervi
Srbiji potrebna mnogo veća sredstva za jačanje deviznih rezervi i servisiranje obaveza prema inostranstvu od sredstava predviđenih prethodnim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Zbog toga će MMF "biti raspoložen" za novi stend-baj aranžman sa Beogradom, navodi ekonomista Jurij Bajec.
Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da će Međunarodni monetarni fond biti "raspoložen" da Srbiji odobri novi stend-baj aranžman jer su našoj zemlji potrebna mnogo veća sredstva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za jačanje deviznih rezervi i servisiranje obaveza prema inostranstvu, od sredstava predviđenih prethodnim aranžmanom.
Bajec je istakao da je jačanje deviznih rezervi Srbije sredstvima MMF-a neophodno, imajući u vidu da je u uslovima svetske ekonomske krize "priliv drugih oblika stranog kapitala mnogo manji".
Govoreći o mogućim zahtevima MMF-a, Bajec je izrazio uverenje da će se razgovarati o javnoj potrošnji, odnosno da će "biti razgovora o platama u javnom sektoru, penzijama i veličini budžetskog deficita".
Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije, podsetio je da je prethodnim aranžmanom, budžetski deficit bio projektovan na nivou od 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Istakao je da bi deficit trebalo povećati, s obzirom na definisanu javnu potrošnju, "ali ne samo za potrebe plata i penzija i socijalnih davanja, nego i za dogovorene i već započete infrastrukturne projekte".
Potrebne devize u svakom obliku
"Problem nije u tome koliki će biti deficit, već kako će ga Srbija finansirati jer se sredstva od MMF-a ne mogu koristiti u te svrhe. Tek posle odobrenog stend-baj aranžmana, Srbija može da od EU i drugih međunarodnih finansijskih institucija traži povoljne kredite za pokrivanje budžetskog deficita", rekao je Bajec agenciji Tanjug.
"S druge strane, nama su sad potrebne devize u svakom obliku da bismo izbegli situaciju u kojoj bi bila ugrožena naša sposobnost redovnog servisiranja obaveza prema inostranstvu, što ne obuhvata samo plaćanje državnod duga, već i velikog privatnog duga", kaže Bajec.
"Srbija je do sada bila uredan platiša prema svetu i ona to mora i da ostane. Verujem i da hoće, i tu vidim glavnu tačku oko koje će se postići sporazum sa MMF-om. Svakako će biti i pitanja koja nisu laka, a vezana su za buduću kriznu ekonomsku politiku u ovoj i verovatno narednoj godini", istakao je član Ekonomskog saveta premijera Srbije.
Koliko će nam sredstava od MMF-a biti potrebno, zavisi da li će biti reč o jednogodišnjem ili dvogodišnjem aranžmanu, naveo je Bajec dodajući da je za sada bilo reči o dve milijarde evra, "i to je suma o kojoj će se razgovarati".
Uspeh ako se BDP održi "oko nule"
Podsetivši da su mnoge zemlje i međunarodne organizacije redukovale procene privredne aktivnosti u ovoj godini, Bajec je istakao da bi "lično bio zadovoljan" kada bi se BDP u 2009. godini u Srbiji "držao oko nule".
"To bi bio uspeh jer ne treba zaboraviti da nula znači da treba napraviti onoliko društvenog proizvoda koliko je napravljeno prošle godine", ukazao je Bajec i naveo da je prošlogodišnji BDP bio oko 34 milijarde evra.
"Treba opet napraviti društveni proizvod kao u prošloj godini, i to će biti teško uraditi jer u prva dva meseca imamo ozbiljan pad industrijske proizvodnje", naglasio je Bajec. "Za konačni rezultat privredne aktivnosti biće važno i kakve rezultate će u ovoj godini imati poljoprivreda, ali i sektor građevinarstva i usluga "u najširem smislu".
Solidarnost mora da stoji na realnim osnovama
Govoreći o predlogu za skraćenje radne nedelje u cilju očuvanja radnih mesta, Bajec je istakao da je potrebna ozbiljna analiza koju će zajednički napraviti ministarstva finansija, ekonomije i rada, da bi se tačno videlo "kolike su manevarske mogućnosti jer solidarnost mora da se pokaže, ali je neophodno da stoji na realnim osnovama".
"Skraćenje radne nedelje je nešto što mora da se plati, a pitanje je ko može to da plati. Država ne može, osim ako ne izvrši neku preraspodelu budžeta, odnosno ako se sa takvim zahtevom ne pojavi pred Skupštinom i traži pare", dodao je Bajec.
"Teško je očekivati da će poslodavci plaćati da se ne radi. Neke zemlje su imale sredstva i iz budžeta su finansirale tu ideju. Mislim da kod nas prostora nema za to", dodaje Bajec.
"Pre mi se čini da ima nekih razmišljanja oko jednokratne pomoći najugroženijim, zaposlenima u granama gde su najniže plate", rekao je Bajec.
