Izvor: Večernje novosti, 02.Maj.2018, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BOLjI ŽIVOT U BOCVANI: Hiljade Srba u najudaljenijim kutcima sveta traže sreću

Hiljade građana Srbije, najčešće zbog posla, odlazi u najudaljenije kutke sveta. Otvaraju fotografske radnje u Gabonu, rade u fabrikama ribe na Aljasci IGOR Barandovski je već deset godina vlasnik fotografskog studija. Radi reklamne kampanje, a klijenti su mu velike kompanije. Predstavlja njihove proizvode, uspehe, nagrade. Najneobičnije u opisu ove male firme je adresa - Gaborone, glavni grad Bocvane. Pročitajte još:Podsaharska Afrika čeka srpske firme Stanovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srbije, u potrazi za poslom stižu do najdaljih kutaka planete. Predaju engleski u Vijetnamu, neguju bolesnike od Švedske do Afrike, pakuju ribu na Aljasci, grade puteve u Ekvatorijalnoj Gvineji, Libiji, distributeri su u Mozambiku, goste zvanice u centru Vašingtona, ali i kelnerišu na plažama Maldiva. AVANTURA IGOR je u Bocvanu otputovao u leto 2008. i to na predlog druga iz srednje škole koji je tamo već živeo. Danas je komercijalni fotograf, preduzetnik. Vlasnik je foto-studija i suvlasnik male reklamne agencije. - Ovde nikad nisam tražio zaposlenje, već sam došao sa idejom da poguram svoju priču i probam da napravim nešto od nule - priča Barandovski. - To je bio prilično avanturistički potez. Malo ljudi ide iz Srbije bez ponude za posao. Još manje u Bocvanu. Za razliku od razvijenih evropskih zemalja ili Kanade, Afrika je u razvoju i ovde su veće mogućnosti za ulaganja, započinjanje biznisa, i za neke profesije koje nedostaju ekonomijama u razvoju. U Srbiji sam se profesionalno bavio fotografijom, ali ne na ovom nivou. Sam proces registracije firme je tada bio jednostavniji ovde nego u Srbiji.KAFANE I SRPSKI ugostitelji rade širom sveta. Stanovnici Vašingtona i Klarendona, baš kao i Beograđani mogu da okuse balkansku kuhinju u restoranu "Ambar". S druge strane, grupa naših mladića otvorila je jedini srpski restoran u Južnoj Koreji, u Seulu. Služe uglavnom roštilj, ali gosti mogu da probaju i kajmak, jogurt, ajvar, slaninu. Pročitajte još: Vratio se iz Nemačke jer rade od ponedeljka do petka Glavna razlika je što ovde država zaista podržava male preduzetnike. Porezi nisu veliki, sistemi naplate su fleksibilni. Svakom biznisu daju šansu da se razvije. U Srbiji najpre na red dođe porez, a ovde porez ne plaćaš dok ne prijaviš profit. Na Bocvanu se brzo navikao, baš kao i na njene, kako kaže, izuzetno ljubazne stanovnike. Blage su naravi, sve rešavaju razgovorom. - Meni se takav drugačiji mentalitet odmah svideo i brzo sam naučio da ne budem oštar i nervozan - kaže Barandovski. - Ovde sam upoznao svoju suprugu i zasnovao porodicu. Ona je odavde, tako da dobro poznajem njihovu kulturu, običaje, pomalo i jezik. Imamo dvoje dece, Nikolu i Tijanu. Nedostaju mi porodica i prijatelji u Srbiji, ali viđamo se svake druge godine. Ovde se živi napolju, pa kad dođem u Beograd na odmor, osećam se klaustrofobično. ŠEF U KAMPU ĐORĐE Mišković je razmišljao svega nekoliko dana i na kraju, ipak, odlučio da iz Novog Sada ode na novo radno mesto u - Ekvatorijalnu Gvineju. Godinu dana bio je šef administracije i finansija u kampu jedne kompanije koja gradi putnu infrastrukturu. Među građevinskim radnicima i iniženjerima sreo je mnogo sunarodnika. Đorđe Mišković - Mesec dana sam sređivao papirologiju, intenzivno učio španski, koji je tamo zvanični jezik, i uskoro sam se našao u avionu za Ekvatorijalnu Gvineju - priča nam Đorđe. - Bio sam u kampu oko 180 kilometara udaljenom od najvećeg grada Bata, usred tropske šume. To je bilo naselje za radnike, ograđeno bodljikavom žicom, a čini ga pedesetak montažnih kuća za stanovanje, menza i nekoliko kancelarija. Bilo je najmanje 70 radnika iz Srbije, 100 sa Filipina i ostatak iz Kine i zemalja okruženja. Posle nekoliko nedelja sam se privikao i upoznao bolje neke ljude sa kojima sam provodio slobodno vreme. Nije bilo opasno boraviti van kampa, slobodno smo išli u druge gradove. Redovna pojava su bili policijski i vojni punktovi. Ipak, postojale su opasnosti po zdravlje. Malarija je bila najopasnija, kao i susret sa otrovnim zmijama. Naši građani su zarađivali daleko više od srpskog proseka. Đorđe priznaje da mu je najviše nedostajao društveni i kulturni život. Teško je bilo navići se na određenu vrstu izolacije. Zato se i vratio krajem 2012. godine. Od tada radi u Novom Sadu. ALjASKA STOTINE građana Srbije zimi pokušava da se domogne posla u Sjednjenim Američkim Državama. Preciznije, njenom nešto severenijem delu - Aljasci. Nekoliko agencija sarađuje sa ondašnjim poslodavcima i regrutuje kadar iz Srbije. - Sarađujemo sa četiri fabrike ribe sa Aljaske - kažu nam u agenciji "Junajtid". - Zainteresovani se prijavljuju u decembru, januaru, februaru, a najčešće odlaze da rade u junu. Ostaju uglavnom tri meseca. U zavisnosti od sezone i obima posla, mogu da zarade od 2.500 do 5.000 dolara mesečno. Kompanija organizuje i smeštaj i ishranu i uzima simboličnu naknadu, od osam do 15 dolara dnevno. A javlja se mnogo ljudi. Neki se vraćaju iz godine u godinu.MEDICINSKE SESTRE NAJTRAŽENIJE IlustracijaZVANIČAN put stranih poslodavca, koji su radi da uposle naše građane, ide preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Tokom prošle i ove godine ovoj instituciji su se obratile kompanije iz Nemačke, Hrvatske, Slovenije i Portugalije i Rumunije, a pokrenuto je ukupno 20 postupaka posredovanja. Najtraženija zanimanja su medicinske sestre/tehničari, ali dobro prolaze i sezonski radnici. Sestre iz Srbije su najtraženije u Nemačkoj, ali ovaj kadar traži i jedan zdravstveni centar iz Katara. - Uglavnom je u pitanju radno angažovanje naših državljana na duži vremenski period - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. - Veliki broj poslodavaca je zainteresovan i za angažovanje naših državljana na sezonskim poslovima berača malina, konobara, kuvara i drugog pomoćnog osoblja u hotelima i odmaralištima. SRPSKI KLUB SRSPKA zajednica u Bocvani, u novom sastavu, postoji od 2012. godine. - Osnovali smo srpski klub, gde radi škola srpskog jezika - kaže Igor Barandovski. - Tu održavamo i nekoliko događaja godišnje, uglavnom za veće praznike. Okupljamo pored Srba i sve naše prijatelje, zemljake iz bivših republika Jugoslavije. Naši ljudi se ovde bave raznim profesijama, ima lekara, arhitekata, inženjera, mehaničara... Uglavnom su to preduzetnici koji ovde imaju svoje firme i posluju već godinama.

Nastavak na Večernje novosti...