Izvor: Kurir, 23.Jun.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEJZLAJN MODEL U SRPSKOM AGRARU
BEOGRAD - U Srbiji je počeo da se primenjuje bejzlajn (baseline) model projekcije poljoprivredne proizvodnje za desetogodišnji period, koji će omogućiti bolje planiranje proizvodnje u agraru i olakšati donošenje mera agrarne politike
BEOGRAD - U Srbiji je počeo da se primenjuje bejzlajn (baseline) model projekcije poljoprivredne proizvodnje za desetogodišnji period, koji će omogućiti bolje planiranje proizvodnje u agraru i olakšati donošenje mera agrarne politike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
"Taj način projekcije proizvodnje je potreban i poljoprivrednicima i Ministarstvu poljoprivrede zbog lakšeg planiranja agrarne politike i predviđanja efekata pojedinih mera koje donosi država u toj oblasti", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Miloš Milovanović.
On je na Trećoj godišnjoj konferenciji o stanju i očekivanjima na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kazao da je u pitanju ekonometrijski model koji na osnovu desetogodišnjih makroekonomskih indikatora, parametara o proizvodnji, trgovini i primenjenim merama, daje projekciju kretanja za desetogodišnji period, pod pretpostavkom normalnih vremenskih uslova.
Savetnica u Ministarstvu poljoprivrede Ivana Ivkov rekla je, prvi put javno predstavljajući bejzlajn model, da je to "najverovatnija prognoza budućih rezultata u agraru, uz mogućnost korišćenja scenarija 'šta ako'".
Dodala je da u svetu za sada postoji 40 ovakvih modela, a inicijalni je bio onaj iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji je pokrenut 1990. godine.
Model je donet u Srbiju 2008. kada je napravljen prvi unos istorijskih podataka i usklađivanje prema srpskoj poljoprivredi.
"Model daje najverovatnije buduće desetogodišnje rezultate u pojedinim segmentima poljoprivredne proizvodnje na osnovu projektovanog prinosa, površina, uvoza i izvoza", kazala je ona.
Prema njenim rečima, u bejzlajnu ima 25 osnovnih linija poljoprivredne proizvodnje, a za sada su u Ministarstvu poljoprivrede Srbije završena četiri modela projekcije - za pšenicu, kukuruz, govedinu i svinjsko meso.
Ivkov je kao primer navela da je taj model predviđa da će prosečan prinos pšenice u Srbiji 2021. biti povećan na 4,6 tona po hektaru, zbog veće potrošnje đubriva, ali da će površine pod pšenicom biti smanjene, a u padu će biti i potrošnja žita.
Podaci koji su do sada prikupljeni na osnovu bejzlajn modela biće dostupni na sajtu Ministarstva poljoprivrede u narednih nekoliko dana, a predviđeno je se javnosti jednom godišnje predstavljaju projekcije za različite oblasti poljoprivredne proizvodnje.
