Izvor: RTS, 04.Mar.2010, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilantski juriš na Brisel
Povećan broj građana koji traže azil u Belgiji, a poreklom su iz južne Srbije. Samo u februaru podneto je više zahteva nego cele prošle godine. Belgijska Federalna kancelarija za strance navodi da su zahtevi uglavnom lične i porodične prirode, pa su neadekvatni za ovaj vid zaštite.
Drastično je povećan broj građana sa juga Srbije koji traže azil u Belgiji. U je februaru podneto 360 zahteva, što je više nego cele prošle godine.
Švedski ambasador u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Beogradu Nil Krister Bringeus izjavio je da je i njegova zemlja, poput Belgije, suočena sa naglim povećanjem broja zahteva za azil građana Srbije, ali i da ta država ima potpuno poverenje u vlasti u Beogradu da će zajednički sprečiti eventualnu zloupotrebe Šengena.
"Nećemo dozvoliti da zloupotrebe kompromituju bezvizni režim. Mi u potpunosti stojimo iza vizne liberalizacije Srbije," istakao je švedski ambasador.
Direktor Federalne kancelarije za strance Fredi Rozmont kaže da se na ove podnosioce zahteva za azil ne može primeniti procedura azila, jer zahtevi zbog kojih oni traže azil nisu adekvatni za tu vrstu zaštite.
"U razgovorima, oni kažu da dolaze zbog boljeg života, teške ekonomske situacije kod kuće, pominju i probleme u porodici, što nema nikakve veze sa Ženevskom konvencijom", rekao je Rozmont.
"Pravo na azil imaju oni građani koje progoni država zbog političke, verske ili rasne pripadnosti, što ovde nije slučaj", naglašava Rozmont.
Iako belgijske vlasti kažu da broj zahteva za azil opada, samo u prva tri dana marta podneto je oko 40 zahteva za azil građana sa juga Srbije. Mnogi od njih razočarani su prijemom u Belgiji, jer su očekivali više.
Belgija ima više azilanata nego što može da ih smesti, tako da iz Kancelarije za strance najavljuju da će maksimalno ubrzati obradu zahteva.
"Belgijske vlasti će ovom poslu dati prioritet pa će odluku, za koju verujem da će biti negativna, podnosioci dobiti veoma brzo", rekao je Rozmont.
Procedura može da traje do maja kada će podnosioci, u slučaju odbijanja, dobiti nalog da napuste zemlju.
"Ako to ne urade, belgijske vlasti će organizovati njihovo deportovanje u saradnji sa srpskom vladom", rekao je Rozmont.
Očekuje se da će premijer Mirko Cvetković o ovom problemu razgovarati sa belgijskim premijerom Iv Letermom u petak, kada je planirana poseta Briselu.
