Izvor: RTS, 13.Avg.2012, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilanti na srpskoj ruti
Gotovo da nema kriznog područja, odakle izbeglice nisu krenule srpskom rutom ka boljem životu. Ovog leta u Srbiju, u većem broju, stižu azilanti iz severne Afrike. Marokanci, Alžirci kreću za boljom zaradom, dok Libijci kažu da traže bezbedan život.
Iako broj azilanata tokom leta raste, centri za njihov prihvat odavno su puni. Prema podacima Centra za zaštitu azilanata, od početka godine više od 900 osoba usmeno je zatražilo azil. Prošle godine, pomoć Srbije tražilo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je gotovo 3.000 ljudi, a pretpostavlja se da je onih koji su samo prolazili kroz našu zemlju bilo četiri-pet puta više. Za transport do EU, krijumčarima plaćaju hiljade evra.
Gotovo da nema kriznog područja, odakle izbeglice nisu krenule srpskom rutom ka boljem životu. Među njima je i Avganistanac koji je pobegao od ujaka jer ga je, kaže, prisiljavao da proizvodi hašiš i zaključavao noću kad je saznao da tajno ide u školu.
Njega je put vodio od Irana, preko Turske do Grčke, odakle je u unutrašnjosti kamiona stigao do Srbije. U Beogradu ga je turski krijumčar ostavio, rekavši mu da je stigao u Austriju.
"U mom gradu moj ujak radi s vlastima, tu ne mogu da se vratim, tu za mene nema budućnosti, Ako završim neku školu mogao bih da živim u nekom drugom avganistanskom gradu, možda da nađem neki posao, ali sad ne mogu da odlučim da se vratim. U mom gradu ne znam šta me čeka i šta bi ujak mogao da mi uradi, ne znam ni gde mi je majka", kaže Avganistanac.
Ovog leta u Srbiju, u većem broju, stižu azilanti iz severne Afrike. Marokanci, Alžirci kreću za boljom zaradom, dok Libijci kažu da traže bezbedan život.
"U Bengaziju sve je uništeno, posle smene režima teži je život i svi gledaju samo sebe, prodaje se oružje i dosta je nasilja", rekao je Libijac.
Zaštitu Srbije do sada je dobilo svega pet azilanata, jer je ceo sistem osmišljen tako da bi oni trebalo da traže pomoć prve evropske države u koju uđu, a to nije Srbija, gde većina kupuje vreme za nastavak puta.
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć azilantima kaže da retko ko zaluta tražeći spas u Srbiji.
Prema njegovim rečima, to su ljudi koji imaju konekcije sa zapadom bilo da su ranije deportovani ili su to prevodioci i tumači raznim organizacijama koje su delovale na prostorima njihovih zemalja.
Deo ilegalnih imigranata za smeštaj u štalama i sobicama plaća lokalnom stanovništvu nekoliko evra dnevno. Kroz Srbiju zato žele da prođu što pre, jer vreme na balkanskoj ruti za njih znači novac.
