Izvor: Politika, 10.Jul.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrougarska se odlučila za rat
Naš list je 10. jula 1914. preneo vest da su u Beču pripremljeni zahtevi koji će, kao odgovor na Sarajevski atentat biti upućeni Srbiji. – Taj ultimatum biće i uvod u Prvi svetski rat
„Iz Beča se tvrdi da su u odnosima između Srbije i Austrougarske nastupili vrlo teški trenuci. Austrija je spremila zahteve koje će podneti našoj vladi povodom Sarajevskog atentata i od držanja naše vlade zavisiće, vele da li će se ovo zaoštrenje u odnosima brzo ukloniti.” Ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vest objavljena u „Politici” pre tačno sto godina – 10. jula (28. juna po starom kalendaru) 1914, nedvosmisleno je ukazivala da se tih dana u odnosima između dve zemlje nešto krupno dešavalo. Stvari postaju još jasnije iz uvodnika objavljenog istog dana na prvoj strani „Politike”, pod naslovom „Austrijski zahtevi”, u kojem se, pored ostalog, kaže: „Pre nego što se i znalo ko je i kako izvršio atentat sarajevski nasilnici dali su znak da se Srbi ubijaju i pljačkaju. Pre nego što je istraga i povedena austrijska vlada počela je okrivljavati Srbiju, srpski vladalački dom, vladu i štampu. Pre nego što je istraga završena u parlamentu se debatovalo o tome kakve korake austrougarski ministar spoljnih poslova treba da učini kod srpske vlade i šta treba tražiti od Srbije. Taj korak će, svakako danas ili sutra već biti učinjen.”
Šta se to, tih dana, u Beču pripremalo? Posle sahrane Franca Ferdinanda u Nemačku je otputovao grof Hojos, šef kabineta austrijskog ministra spoljnih poslova, inače jedan od zagovornika ratne opcije prema Srbiji. On je od nemačkog cara Vilhelma Drugog i vlade tražio i dobio podršku za rat protiv Srbije. Po njegovom povratku u Beč na savetovanju austrougarske vlade, a uz saglasnost cara Franje Josifa doneta je odluka da se prema Srbiji preduzmu oštri koraci koji će kao krajnji ishod imati – objavu rata. Ove aktivnosti pratila je sve veća propaganda austrijske štampe o tome da je Sarajevski atentat isplaniran u Beogradu i to uz saglasnost srpske vlade, i da Srbiju, kao leglo atentatora, političke nestabilnosti i velikosrpskog nacionalizma treba oštro kazniti. Njima su bile i pridodate vesti kako se u Beogradu, navodno priprema masakr austrougarskih podanika (građana), da se priprema napad na zgradu austrougarskog poslanstva i slične glasine.
– Odluka o tome da Srbiji treba uputiti ultimatum doneta je odmah po povratku grofa Hojosa u Beč. Već tada je odlučeno da sadržaj tih zahteva treba da bude neprihvatljiv po Srbiju, a baron Gizl, austrougarski poslanik u Srbiji, pred povratak u Beograd dobio je instrukcije da odgovor srpske vlade na njih, kakav god bio, proglasi nezadovoljavajućim. Drugim rečima, u Beču je, već početkom jula bilo odlučeno da Srbiji treba objaviti rat. Sa upućivanjem ultimatuma sačekalo se ipak još desetak dana kako bi se dalo vremena grofu Tisi, predsedniku ugarske vlade, koji je bio protivnik ratne opcije, da se o njima izjasni, odnosno da se i on prelomi za rat – ističe istoričar Mile Bjelajac, koji je mnoge od ovih dešavanja opisao i u nedavno objavljenoj knjizi „1914–2014 zašto revizija”.
Šta će sve stajati u austrougarskim zahtevima, u Beogradu se tada još nije znalo, ali se njihov sadržaj naslućivao. Tako je „Politika” prenela izjavu Milenka Vesnića, jednog od naših najuglednijih diplomata toga vremena, u kojoj on ističe da je Srbija u potpunosti spremna da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravom, kao i da sprovede istragu protiv svojih građana ukoliko postoji sumnja da su neki od njih umešani u pripremu atentata, „ali gospodin Vesnić dodaje da istragu u Srbiji mogu da vode samo naši organi, jer vlada nikako ne bi pristala da istragu vode austrougarski organi, ako bi to austrougarska vlada i pokušala da traži”. Istovremeno, srpska vlada dostavila je svojim predstavnicima u inostranstvu cirkularnu notu u kojoj se kaže „da je atentat najoštrije osudila i zvanična i nezvanična Srbija, ali se ipak i pored toga od austrougarske strane žele stvoriti takvi odnosi koji bi stajali n suprot dobrom susedstvu između dve zemlje. Srpska vlada odbija da se na srpskoj strani zbivaju anarhistički elementi, ističući da se u Srbiji to ne bi nikada dozvolilo”.
Sva ova dešavanja pratila je i izvesna tenzija koja se osećala na svakom koraku, a koju su pratile glasine, često namerno poturane. Tako su 12. jula austrougarski podanici, pre svih porodice diplomatskog osoblja napustile Beograd i sklonili se u Zemun, jer su navodno dobili informaciju da će, kao odgovor na prebijanja Srba u Bosni i držanje Austrougarske prema Srbiji, Beograđani, uveče napasti zgradu poslanstva i izvršiti linč njenih građana. Naravno, ove glasine su odmah demantovane u srpskoj štampi, uključujući i „Politiku”.
Ali, i pored svega, malo ko je u Srbiji tada verovao da će za samo dve-tri nedelje početi veliki rat. Ovo tim pre što je, do 20. jula (očigledno dok su se vršile pripreme za rat i čekalo mišljenje grofa Tise) vladalo izvesno zatišje, pa su se u našoj štampi počele pojavljivati i vesti da je, možda Austrougarska i odustala od svojih zahteva. Živelo se, sudeći po novinskim vestima normalno, beogradske kafane bile su pune ljudi, a u svim delovima Srbije trajala je agitacija pred predstojeće izbore. Beograđane je, tih dana uznemirila i jedna smrt. Naime, 10. jula iznenada je preminuo Nikola Hartvig, ruski poslanik u Srbiji i veliki prijatelj srpskog naroda koji je tokom svog poslanstva mnogo učinio za našu zemlju. Zbog toga je, na molbu naše vlade i sahranjen u Beogradu, a njegovom pogrebu prisustvovao je veliki broj građana. Inače, Hartvig je umro od srčanog udara i to u zgradi austrougarskog poslanstva u Beogradu, gde je došao da o situaciji nastaloj posle Sarajevskog atentata porazgovara sa svojim kolegom ambasadorom Gizlom. Da li su, i u kojoj meri, informacije koje je od njega čuo o budućim koracima Austrougarske prema Srbiji mogle uticati na njegovu smrt, do danas je ostalo nepoznato...
-----------------------------------------------------------------------------------------
Izviđački avion nad Beogradom
Austrougarska vojska tih dana je, pripremajući se za rat na različite načine „izviđala situaciju” u susednoj kraljevini, a za te namene koristila je i – avijaciju. O tome je „Politika”, od 06. jula (23 juna), prenela sledeću vest: „Jutros oko pet i po časova pojavio se ponovo aeroplan nad Beogradom, na visini od hiljadu metara. Aeroplan je dolazio od Zemuna i zadržao se nad Beogradom deset minuta, pa je zatim odleteo u pravcu Višnjice, na austrougarsku stranu.”
Jovan Gajić
objavljeno: 10.07.2014.
