Izvor: RTS, 25.Sep.2009, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artmanova najavila žalbu
Florans Artman najavila žalbu na presudu kojom je osuđena na kaznu od 7.000 evra zbog nepoštovanja Tribunala. Odbrana zatražila da žalbeno veće preinači prvostepenu presudu i Artmanovu oslobodi krivice jer su pogrešno primenjeni propisi.
Bivša predstavnica glavne tužiteljke Haškog tribunala Florans Artman najavila je da će se žaliti na presudu kojom je, sredinom septembra, osuđena na kaznu od 7.000 evra zbog nepoštovanja Tribunala.
Florans Artman je zatražila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i da se plaćanje kazne odloži dok apelaciono veće Tribunala ne odluči o njenoj žalbi i donese pravosnažnu presudu.
Kao obrazloženje za taj zahtev Artmanova je, između ostalog, navela da je "sama morala da snosi sve lične troškove u vezi sa suđenjem, uključujući putovanje, smeštaj, hranu, telefonske račune, bez ikakve finansijske pomoći i podrške od Tribunala ili neke treće strane".
Tribunal je, tokom postupka, na zahtev Florans Artman, platio dvojicu branilaca, pošto je utvrdio da ona nije imala dovoljno novca da ih plati sama.
Prema presudi, Artmanova bi prvu ratu globe od 3.500 evra trebalo da plati do 14. oktobra, a drugu do 14. novembra.
U najavi žalbe koja će imati 19 osnova, branioci Karim Kan i Ginel Metro tvrde da su u postupku prekršena prava Artmanove, naročito na pretpostavku nevinosti, slobodu izražavanja i pravično suđenje.
Pogrešna primena propisa u presudi
Prema rečima odbrane, sudsko veće je počinilo brojne greške koje su dovele do toga da pravda nije zadovoljena, usled pogrešno utvrđenih činjenica. Presuda Artmanovoj nije valjana i zbog pogrešno primenjenih pravnih propisa, tvrde branioci.
Odbrana je stoga zatražila da žalbeno veće preinači prvostepenu presudu i Florans Artman oslobodi krivice.
Tribunal je 14. septembra proglasio krivom Florens Artman za nepoštovanje suda, utvrdivši da je ona 2007. godine u svojoj knjizi "Mir i kazna" i jednom članku na internetu objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
Prema presudi, Artman je za poverljiv status odluka pred Tribunalom znala, tim pre što ju je na to upozorio i sekretarijat suda, ali je, uprkos tome, odlučila da ih objavi, iako je kao bivša predstavnica bila svesna šta to znači.
Florans Artman je od 2000. do 2006. godine bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte.
Posle odlaska sa dužnosti, Artmanova je u knjizi i jednom tekstu tvrdila da su tim odlukama sudije sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, prema rečima Florens Artman, to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika Vrhovnog saveta odbrane.
