Izvor: Blic, 11.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artiljerci i piloti idu u menadžere
Artiljerci i piloti idu u menadžere
Potpukovnik Zoran Janačković je vojni pilot. Bivši vojni pilot. I, kažu mu: 'Ti si sada kao vozač Formule 1, kao Šumaher u trci pored vozača gradskog prevoza. Ali, nemaš dozvolu, licencu, sertifikat. Ti si vojni pilot i ne mogu da te zaposlim u civilnom svetu'.
Potpukovnik Janačković, poput mnogih oficira Vojske SCG nikada nije dobio licence za proširenje svojih znanja, kao ni za 1.500 časova naleta, ni za učešće u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ratu iz 1992. ili 1999. godine, a taj detalj i nije dobro upisivati u poslovnu biografiju. Sada bi trebalo da plati školu u Vršcu, 20.000 evra za papire koji bi pokazali da ipak zna da leti, da bi posle napuštanja vojske mogao da pronađe novi posao. Jasno je čuo poruke iz Ministarstva odbrane da će dobrog dela oficira morati da se reše. Čuo je ministra odbrane Prvoslava Davinića koji je najavio da će samo u ovoj godini otpustiti više od 5.000 civila i od 1.300 do 1.400 oficira i podoficira. Ali i Mlađana Dinkića, ministra finansija, da je 25.000 pripadnika sasvim dovoljno Vojsci SCG, i da je to ono što može da finansira. Šta sa onih 50.000 prekobrojnih?
- Sve ove godine izvršavao sam zadatke koji su mi naređivani. U vojsci sam od svoje 15. Od tada me uče redu, radu, disciplini. Sistem subordinacije i jednostarešinstva zahtevao je da se jedino na takav način funkcioniše. Sada vojsku napuštam svojevoljno, ne po komandi, ali očekujem da će moje kolege vrlo brzo dobiti to naređenje. I da će ih poslati sa knjižicom na ulicu. Ja sam odlučio sam da odem, u zasad povoljnijem aranžmanu - kaže Janačković i zato se među prvima prijavio za učešće u projektu Ministarstva odbrane za obuku i prekvalifikaciju oficira u regionalnim centrima.
- Znam da više ne mogu da letim, ali radiću bilo šta. Obuka u centrima je jedina šansa - kaže Janačković.
Da li će to i kod nas biti tako bolan proces kao što je zadesio Bugarsku koja je, da bi pristupila NATO, morala da se reši 20.000 oficira. Otpušteno je i 700 studenata vojne akademije. Date su im diplome i pušteni su na ulicu. Nisu imali institucije koje će ih prihvatiti i pomoći im da pronađu drugo zaposlenje. Reformom zdravstva uskraćena im je i zdravstvena zaštita. Najveći broj njih vodi se kao socijalni slučaj.
- Bio sam 2003. godine tamo kada su i visoki oficiri napuštali kasarne i, s vremenom, počeli da se bave svim i svačim, najmanje legalnim poslovima. Bila je to neminovnost, uzrokovana potrebom preživljavanja - kaže pukovnik Slobodan Tadić, načelnik Uprave regionalnog centra za prekvalifikaciju oficira.
Loš primer Bugarske Tadić je imao u vidu kada je radio projekat regionalnih centara, baziran na donacijama.
- Uradili smo sve da ne ponovimo tuđe greške. I početni rezultati ulivaju poverenje - kaže Tadić.
Do sada je formirano pet centara za prekvalifikaciju oficira. Zasad je za oficire koji napuštaju vojsku obezbeđena otpremnina u visini 12 bruto plata i prekvalifikacija.
- Još nemamo jasno definisano na koji broj treba smanjiti vojsku do 2010. godine kada treba da bude završen proces reforme. Ali pokušavamo da obezbedimo što više novca za regionalne centre kako bismo što većem broju oficira kojima prestaje služba pružili neposrednu pomoć - kaže Tadić.
Ali ne samo to. Centri pružaju pomoć u pripremi dokumenta za novo zaposlenje i u uspostavljanju kontakta sa potencijalnim poslodavcima. Svakom otpuštenom dodeljuje se savetnik koji mu pruža neposrednu pomoć do dve godine po prestanku službe. Oficir uvek može da mu se obrati za pomoć. Da li će takav tretman imati, zavisi isključivo od donacija. Do sada je obezbeđeno oko 3.400.000 evra, i to je novac dovoljan za prekvalifikaciju oko 2.000 oficira. Problem se tek očekuje jer predstoji rasformiranje jedinica i vojnih ustanova.
- Reč je o oficirima starosne dobi od 40 do 50 godina. Pešadija, artiljerija, oklopne jedinice... Oni nikom drugom nisu potrebni osim vojsci - kaže Tadić.
Kapetan prve klase Miro Ćorić, bivši pripadnik inžinjerske jedinice, kaže da je 'žalosno što u fazi kada vojsci može da da najviše, mora da je napusti'. Posle 24 godine aktivne službe, završio je obuku u centru na FON-u. Sada je na probnom radu u preduzećeu 'Afiks' iz Kraljeva. Njegova porodica živi u kasarni u Novom Sadu.
- Nisam rešio stambeno pitanje, ali sam dobio penziju i mogućnost da se prekvalifikujem i da po odlasku iz vojske i dalje radim. Za mene to nije strašno. U priči sam u kojoj sam već bio. Stalno pod stresom. Gde naći stan, kako preživeti od prvog do prvog. Moje znanje i iskustvo primenjivo je u civilnom svetu, ali bojim se da za mnoge moje kolege mesta neće biti - kaže kapetan Ćorić. Tanja Nikolić Đaković
