Izvor: Politika, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apokalipsa sutra
Da li je u pitanju moja profesionalna deformacija, rezultat svakodnevnog čitanja baš mnogobrojnih izvora vesti (blagodet Interneta), ili ste i vi primetili da se broj alarmantnih upozorenja, kad je reč o budućnosti, neprekidno povećava?
U ovoj godini, po učestalosti ponavljanja i dramatici sadržaja, na prvom mestu su katastrofične posledice klimatskih promena i najave da će nam globalno zagrevanje doneti više žarkih leta i toplih zima, više oluja i poplava, suša i drugih nepogoda.
Prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje došlo je još jedno crno predviđanje o tome da Zemlja postaje (pre)tesna već i za današnjih 6,5 milijardi stanovnika, i da njeni resursi neće biti u stanju da izdržavaju sutrašnjih devet milijardi pripadnika ljudske vrste.
Da li priroda počinje da nam vraća milo za drago? Naša moć u njenom savladavanju je stalno rasla, i to se nazivalo napretkom civilizacije. Sada to sve više počinje da liči na neumereno izrabljivanje.
Sve više je dakle najava neprijatnih mogućnosti budućnosti i čini se sve očiglednijim da je sadašnja generacija možda u ulozi najodgovornije i najvažnije koja je ikad živela, jer se od nje očekuje da preduzme nešto čije će rezultate osetiti tek potomci. Ali nije sigurno da će zaista nešto preduzeti, jer ma kako izgledala crna, budućnost je ipak apstraktna. Napokon, tu je i stara dilema – koliko su, u stvari, pouzdana predviđanja budućnosti.
Istorija tih predviđanja kaže – da baš i nisu. Ono što će doći sutra uglavnom se zamišlja kao evolucija onoga što se zbiva danas, retko se prognozira dramatičan preokret. To je objašnjenje otkud, ako već nije moguće predvideti zemljotres koji će da pokrene cunami, toliko nepouzdanosti i u stvarima u kojima smo mi akteri: uz sve svoje resurse, CIA nije predvidela revoluciju u Iranu, pad Berlinskog zida i raspad SSSR-a (ali, nažalost, jeste raspad SFRJ). Uostalom, bezbroj puta je potvrđeno pravilo da "budućnost nikad ne izgleda onako kako je zamišlja sadašnjost". Uvek je nešto skriveno od očiju i mašte, u njoj nam se uglavnom događa neočekivano i nalazimo ono što ne tražimo.
Ali utisak je da je opsednutost budućnošću sve veća. Moderne tehnologije, televizija pre svega, približavaju nam i uvećavaju svaku promenu i svaku nesreću na planeti, podstičući time i sveopštu egzistencijalnu zebnju u vezi s tim šta će biti sutra. Koliko će na naš život uticati svetski skok cene nafte, pad dolara, berzanska kriza, zbivanja na Bliskom istoku, rasplet u vezi s Kosovom...? Ovo je 21. vek, globalizacija ne mimoilazi nikoga, i niko, izgleda, ne može više da je kontroliše.
Iako svestan uzaludnosti, niko ne odustaje od gledanja u kristalnu kuglu. Ona može da bude sazdana od šarlatanstva poput karata, šoljica za kafu i gledanja u pasulj (svako ima svoje sklonosti i posebnosti), preko zabave (astrologija), do nauke ("futurologija") i političkih i poslovnih "strateških prognoza", koje uzimajući maksimalno mogući broj činjenica i pretvarajući ih u "varijabile" prave verovatna i moguća "scenarija".
Od predviđanja budućnosti pravi se, uostalom, i veliki berzanski biznis ("fjučers"); svako od nas je svakodnevni potrošač velike globalne operacije predviđanja budućnosti (meteorološke prognoze), mnogo njih veruje da može da predvidi koji će loto brojevi biti izvučeni, a nema iole ozbiljnog biznisa čije operacije u sadašnjosti nisu deo poslovne vizije, odnosno zamišljanja budućnosti...
Istražujući ovu temu, naišao sam i na zanimljiv eksperiment koji se u ovoj oblasti sprovodi na američkom Ajova univerzitetu (University of Iowa), gde je jedna originalna metodologija predviđanja budućnosti još od 1988. deo nastavnog programa i istraživački projekat. U pitanju je Iowa Electronic Markets, u čiji rad su se uključili i najprestižniji univerziteti kao što su Harvard ili Masačusetski institut za tehnologiju (MIT).
Reč je o sledećem: studenti, a neki projekti su i sasvim otvoreni za sve druge, pozvani su da preko Interneta prave prognoze ishoda realnih događaja, od toga gde će udariti tornado do rezultata predsedničkih izbora. Svaka prognoza treba da bude pokrivena ulogom, od jednog do 500 dolara. Oni čija se predviđanja obistinjuju svoj ulog uvećavaju, oni manje dalekovidi gube.
Nije pri tom reč o pukom nagađanju ili klađenju: učesnici moraju da istraže maksimalan broj ekonomskih, političkih i drugih faktora koji jedan ishod čine verovatnijim od drugog. U tom procesu, u interakciji, nastaje takozvana mudrost gomile – i pokazalo se da su tamošnje prognoze izbornih rezultata uveliko nadmašivale one koje su dobijane velikim istraživanjima javnog mnjenja. Ulagači su, naime, bili zainteresovani za pravi ishod, dok učesnici u anketama u svoje odgovore ugrađuju i svoje želje.
Dakle, da li nas apokalipsa čeka sutra, ili dolazi tek prekosutra? Jedna mađarska poslovica kaže da će "nekako već biti, jer još nikada nije bilo da nekako nije bilo". U svakom slučaju, u budućnost treba stići blagovremeno, možda čak i ranije, jer, što je duže čekamo, biće nam sve kraća.
[objavljeno: ]
