Izvor: RTS, 07.Maj.2009, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Apel za podršku zabrani kasetne municije

Aktivisti za zabranu kasetnih bombi apelovali da Srbija potpiše međunarodni sporazum o zabrani te municije. Srbija, kao lider pokreta za zabranu kasetne municije, uporno ćuti, upozorava žrtva kasetnih bombi Dejan Dikić. U Ministarstvu odbrane kažu da nemaju pravo da samostalno odlučuju o potpisivanju tog sporazuma.

Polaganjem venaca na spomen obeležja i opelom ispred zgrade Univerziteta u Nišu, kao i prigodnim skupovima, u Nišu je obeležena desetogodišnjica najvećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stradanja Nišlija u NATO bomabardovanju 1999. godine.

Tada je od kasetnih bombi samo u jednom danu poginulo 15 civila, a više desetina je ranjeno.

Podsećanje na stradanje Nišlija organizovala je gradska opština Crveni krst, a skup na kome se govorilo o vremenu stradanja organizovan je i u niškom Kliničkom centru.

Niš je napadnut 7. maja 1999. godine u 11,20 časova kada je na gradske kvartove kod zgrade Univerziteta, Gradske pijace i Kliničkog centra bačeno više tovara sa kasetnim bombama.

NATO avioni su na Niš bacili ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi, grad je 40 puta bombardovan, od toga 28 puta noću i 12 puta po danu. Niš je od 78 dana trajanja vazdušne kampanje, 52 dana, pet satiž i 14 minuta, bio pod vazdušnom opasnošću. Sirene koje su oglašavale opasnost čule su se ukupno 129 puta. Srušeno je više od 120 i oštećeno više od 3. 000 objekata

Aktivisti za zabranu kasetnih bombi su danas, na godišnjicu pogibije 15 Nišlija od kasetnih bombi tokom NATO bombardovanja, apelovali da Srbija potpiše međunarodni sporazum o zabrani te municije.

"Mnoge zemlje NATO su potpisale sporazum o zabrani kasetne municije, a Srbija, kao država-žrtva koja je bila lider pokreta za zabranu kasetne municije, uporno ćuti", rekao je agenciji Beta Dejan Dikić, civilna žrtva kasetnih bombi i aktivista za njihovu zabranu.

Dikiću je kasetnom bombom, bačenom na naselje Duvanište u Nišu 12. maja 1999, teško povređena noga. 

Vladu Srbije Dikić je pozvao da potpiše Sporazum o zabrani upotrebe kasetne municije jer "poruka da mi, kao žrtva, ne želimo da potpišemo zabranu jednog monstruoznog oružja, nije dobra".

U Ministarstvu odbrane je agenciji Beta u martu ove godine rečeno da ono nema pravo da samostalno odlučuje o potpisivanju Konvencije o zabrani korišćenja, proizvodnje i prodaje kasetne municije, a da je svoj stav i mišljenje dostavilo Ministarstvu spoljnih poslova i Savetu za nacionalnu bezbednost.

Ko je nadležan? 

U kabinetu ministra odbrane Dragana Šutanovca kažu da da on podržava potpisivanje Konvencije o zabrani kasetne municije.

I u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije je tada rečeno da ono smatra da bi Srbija trebalo da potpiše Konvenciju o zabrani kasetne municije, ali da procenu o tome da li bi se i na koji način pristupanje Konvenciji odrazilo na odbrambene resurse Srbije, ne donosi Ministarstvo spoljnih poslova.

U Nišu su, deset godina posle bombardovanja, vidljivi tragovi oštećenja nastalih od kasetnih bombi, zabranjenih međunarodnim konvencijama.

Od završetka NATO bombardovanja, do 2006. godine, na užoj teritoriji Srbije i u Crnoj Gori poginulo je šest ljudi, a 12 je ranjeno zaostalom kasetnom municijom.

Ti podaci odnose se samo na registrovane slučajeve, a pretpostavlja se da je na jugu Srbije u istom periodu bilo više desetina ranjavanja zaostalom kasetnom municijom.

NATO je Srbiji početkom oktobra 2007. godine dostavio mapu sa koordinatama mesta na koja su bačene kasetne bombe što bi trebalo da omoguće tačno lociranje i obeležavanje opasnih mesta.

Napad kasetnim bombama ponovljen je 12. maja 1999. godine oko 15 časova, ali tada, u naseljima Duvanište, Trošarina i na Bulevaru Nemanjića, nije, srećom, bilo žrtava.

Nastavak na RTS...