Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2017, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anketa preduzeća: Poboljšani uslovi poslovanja
Poboljšani su uslovi poslovanja u Srbiji, a posebno u oblastima inspekcijskog nadzora i izdavanja građevinskih dozvola, pokazuje godišnja anketa 1.000 preduzeća USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja, koja je predstavljena danas u Privrednoj komori Srbije.
Anketu za 2017. godinu je sproveo Ipsos Strategic Marketing u periodu između 24. juna i 8. avgusta 2017, a obuhvaćen je reprezentativni uzorak od 1.035 registrovanih privrednih subjekata i preduzetnika koji posluju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Srbiji i zapošljavaju najmanje troje radnika.
Nalazi ankete iz 2017. ukazuju na značajno poboljšanje poslovnog okruzenja u odnosu na 2011, kao i da je od 2014. godine ostvaren napredak u većini oblasti obuhvaćenih istraživanjem.
U proteklih sedam godina zabeležena su primetna poboljšanja, pre svega, u oblastima inspekcijskog nadzora, izdavanja građevinskih dozvola, te percepcije korupcije, a dok privreda danas troši manje vremena i novca na poštovanje propisa.
Ti pomaci su omogućili stalno povećanje prihoda, neto dobiti i broja zaposlenih, a uočljiv je i veći optimizam privrednika.
Inspekcijski nadzor se u anketi 2017. smatra najmanjom preprekom za poslovanje pošto tek 17 odsto ispitanika smatra da inspekcijski nadzor na njih negativno utiče.
U poređenju sa prošlom godinom, došlo je i do značajnog pada broja privrednika koji inspektore vide kao korumpirane ili "zlonamerne".
U najmanje prepreke za poslovanje ubrajaju se, pored inspekcija, dobijanje dozvola za poslovanje, carine i spoljnotrgovinske procedure, procedure i zahtevi vezani za radno pravo i izdavanje građevinskih dozvola.
Ove godine skoro polovina ispitanika, njih 46 odsto, smatra da su troškovi vezani za dobijanje građevinske dozvole razumni, u poređenju sa 24 odsto zabeleženih 2015. i 16 odsto iz 2013.
Od elemenata regulatornog okvira koji utiču na poslovanje, parafiskalni nameti - takse i naknade i dalje se smatraju najvećom preprekom.
Privrednici među značajne prepreke ubrajaju i poreze i doprinose na zarade, sivu ekonomiju i administrativne procedure.
Porez na dodatu vrednost (PDV), upravljanje naplatom poreza i sudski postupci, koje je do sada negativno ocenjivalo više od 50 odsto ispitanika, u 2017. su po prvi put zabeležili manje od polovine negativnih stavova.
Potpredsednica vlade i ministarka Zorana Mihajlović je tim povodom rekla da postoji pozitivan trend i da je Srbija u svim analiziranim oblastima napredovana u prethodnih sedam godina, otkada se ta anketa sprovodi.
"Svaka godina je bolja od prehodne. Možemo da budemo posebno ponosni na izdavanje građevinskih dozvola i rad inspekcijskih službi. Takođe, poboljšan je pristup izvorima finansiranja, s obzirom da su se na to dosta žalili privrednici, ali može još bolje", rekla je ona.
Mihajlović navodi da su uslovi za otvaranje preduzeća i povećanje zaposlenosti takođe poboljšani.
"U narednom periodu treba da budemo efikasniji u oblasti katastra, da vidimo kako da rešavamo pitanja parafiskalnih nameta", rekla je ona i ukazala da treba posebno poboljšati uslove finansiranja za sektor malih i srednjih preduzeća, a posebno u onim čiji su vlasnici žene.
Prema njenim rečima, na osnovu ankete se vidi da Srbija moze da napravi rezultate i tamo gde se mislilo da je to tesko moguce - u oblasti građevinskih dozvola gde su uvedene elektronske dozvole.
Ističe da se uvodi i e-katastar, elektronska uprava u drugim oblastima.
Kaže da je taj projekat USAID na kraju svog ciklusa i da je već razgovrano sa PKS da bude nastavljen, jer postoji jasna metolodologija USAID-a za utvrđivanje problema u privredi.
Ambasador SAD Kajl Skot je rekao da je USAID sedam godina ukazivao i predlagao šta treba da se radi i pitao preduzetnike šta im treba i koji su problemi.
Skot navodi da je taj metod pokazao rezulate i konstatovao znatan progres u Srbiji u prethodnih sedam godina.
"Postoji optimizam u vašim preduzećima po pitanju budućeg zapošljavanja i očekivanja većeg profita. Prepreke su manje nego pre sedam godina u mnogim oblastma. Postoji još problema koje treba da rešimo - finansiranje, poreska administracija i drugo", dodao je on.
On je naveo se program USAID završava i izrazio očekivanje da će Srbija preuzeti tu metodologiju.
Srbija je zahvaljujući i tome, naveo je, napredovala u ekonomskim pokazateljima i na Duing biznis listi Svestske banke.
"Partnerstvo je dalo svoje rezultate", dodao je Skot.
Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da je USAID anketa veoma važna za srpsku privredu i da je napravljeno dosta pomaka, a posebno u oblasti građevinskih dozvola.
Takođe, značajni pomaci su napravljeni i u oblasti spoljno-trgovinskih i carinskih procedura, uvedene su digitalne platforme za privednike, ukida se papirologija, dodao je Čadež.
Rekao je i da je anketa praktično "udžbenik za PKS" i da se na osnovu nje prave programi komore i koje zakone treba menjati.
"Ova vlada ima sluha za sugestije prvirede", naglasio je Čadež, dodajući da vlada prihvata većinu predloga privednika, na primer u vezi sa nacrtom novog Zakona o privrednim društvima.
Sve su to važni pomaci, dodao je Čadež.
Čadež je rekao da istraživanje utoliko značajnije, pošto je sprovedeno kroz direktne razgovore sa privrednicima.
Naveo je da privreda očekuje smanjenje sive ekonomije, parafisklanih i drugih nemeta, nastavak digitalizacije, unapređenje dostupnosti izvora finaisiranja i unapređenje procedura javnih nabavki.
Čadež je na panelu podsetio da je ove godine PKS započela novi način komunuikacije sa privredom, kada je uspostavljen jedinstven komorski sistem i da su u junu osnovani parlamenti privrednika.
Direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević je predstavila rezultate ankete.
Preporučuje se da se obezbedi strateško planiranje, kontinuiran javni dijalog i doslednost u sprovođenju reformi, jačaje kapaciteta javne uprave koja treba da prati i analizira sprovođenje reformi.
Zatim da se nastavi jačanje transparentnosti i predvidljivosti poslovnog okruženja, smanji arbitrarnost u odlučivanju državnih organa i ujednači praksu daljim razvojem elektronske uprave, smanjiti arbitrarnost u odlučivanju državnih organa i ujednači praksa daljim razvojem elektronske uprave.
Treba obezbediti širok spektar izvora finansiranja MSMP, uključujući nebankarske finansijske institucije i alternativne investicione fondove.
Suzbijanje sive ekonomije i nastavak doslednog sprovođenja reforme inspekcijskog nadzora, smanjenje ili uidanje parafiskalnih nameta i obezbeđivanje predvidljiivosti njihovog uvođenja i određivanje njihove visine.
Savetuje se i da se poveća efikasnost izvršnog postupka i smanjenje administrativna opterećenja, povećanje znanje privrednika na temu upravljanja finansijama.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
