Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anđeo po profesiji
Pre nešto više od decenije, američka W. A. S. P. (belac – Anglosaksonac – protestant) propaganda utkana u priče takozvanih porodičnih serija, počela je da pušta korene u programima državne i kablovske televizije evropskih zemalja Specijalno za "Politiku"
U predgovoru svojoj knjizi "Zabavljamo se do smrti" (1985), Nil Postmen (1931-2003), američki novinar i profesor teorije medija na Njujorškom univerzitetu gorko je prokomentarisao: "Orvel se plašio da će neko zabraniti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjige. Haksli se plašio da neće biti razloga za zabranjivanjem knjiga jer neće biti nikog ko bi želeo da ih čita... U ovoj knjizi radi se o mogućnosti da je Haksli, a ne Orvel bio u pravu." Svojom studijom "diktature televizije", medija koji je ubio pisanu reč, Postmen je pokušao da razjasni stepen uticaja televizije na razvoj kulture, na obrazovanje i njegovu stagnaciju, u jednom trenutku zaključivši kako je "u Americi došlo do velikog preokreta u medijskoj metafori (od tipografije do televizije) zbog čega je sadržaj mnogih javnih govorancija postao opasna besmislica."
Hakslijeva teza danas svakim danom preti da se pretvori u trajno činjenično stanje.
Sve ređe se poseže za knjigom, a više nije sramota time se pohvaliti. Televizija je postala naš "aleluja" i "amen". Možda baš zbog toga što je Biblija, najuticajnija knjiga svih vremena, baš to – knjiga – holivudski producenti su došli na ideju kako da uz blagoslov svoje internacionalne i domaće politike objasne hrišćanstvo masama.
Iako američki filmovi i televizijske serije od pamtiveka diktiraju žanrovske trendove, do 1990-ih nisu uspeli da sa takvim uspehom ostatku sveta, agresivno i lukavo, nametnu svoju često praznu i grotesknu neohrišćansku filosofiju. Pre nešto više od decenije, američka W. A. S. P. propaganda utkana u priče takozvanih porodičnih serija, počela je da pušta korene u programima državne i kablovske televizije Evrope. "Sedmo nebo", "Džoana od Arkadije", "Nebo nam pomaže", "Dodirnut anđelom", "Zemlja hrabrih/obećana zemlja", "Soul men", da spomenemo najpopularnije, repriziraju se, sinhronizovane na osam jezika, u redovnom razmaku.
Pad anđela
"Dobrodošli u spiritualno podzemlje u kome se anđeli i demoni stalno bore za vašu dušu" – piše na veb stranici najsvežije "anđeoske produkcije" američke stanice ABC – "Fallen". Glavni junak "Palih" je momak po imenu Aron koji na svoj osamnaesti rođendan otkriva da je polučovek, poluanđeo te da posrnuli anđeli žele da ga ubiju. U ovoj seriji pojavljuju se sve zamislive i nezamislive sile dobra i zla, a naš junak veoma rado paradira obnažen do pasa, jer su takvi mišići prosto "božanstveni". Međutim, golišavog Arona ne bi bilo da mu stazu pre dvadeset godina nije utabao glumac Majkl Landon. "Autoput u nebo" (1984-1989) sa Landonom u glavnoj ulozi, prva je igrana serija te vrste u kojoj se anđeo pojavljuje kao zemaljsko biće, "prijatelj i pomoćnik", "anđeo po profesiji" kako ga opisuje TV stanica Ej-Bi-Si.
Sa "Autoputem u nebo" počinje žanr religioznih televizijskih serija u kojima se ozbiljni problemi tretiraju na plitak način. Alkoholizam, siromaštvo, ozbiljne bolesti, saobraćajne nesreće, sve se može zakrpiti i izlečiti u tesnih 45 minuta, a "ugrožene" socijalne grupe su holivudske dive i producenti, bokseri, bejzbol igrači... Anđeo može biti bilo ko, čak i bračni par koji je poginuo u avionskoj nesreći i sada luta po zemlji pomažući nesrećno zaljubljenima ("Nebo nam pomaže"). Međutim, sve tri serije zasenjene su produkcijom "Dodirnut anđelom". Jedanaest nominacija za "Emi" i tri za "Zlatni globus", neobjašnjiv su uspeh za ostvarenje koje vređa svojim postojanjem. Do sada su se sa žalbama protiv ove serije oglasili američka asocijacija za ljude sa Turetovim sindromom i razne organizacije za pomoć obolelima od side i raka, ali ni to nije ugrozilo uspeh serije a la "Melrouz plejs", samo bez seksa, droga i rokenrola, da može da je gleda cela porodica, a da ne pocrveni pred bakom. Sinopsis: Bog šalje tri anđela i njihovu "nebesku šeficu" na Zemlju da pomažu ljudima koji su opasno zgrešili ili bolesnima koji svakog trenutka mogu da napuste ovaj svet.
U epizodi "Pakt", anđeli odlaze u letnji kamp za decu obolelu od side, jedan kao instruktor, drugi kao medicinska sestra. Devojčice u politički korektnoj postavci – dve belkinje, crnkinja, Azijatkinja i Meksikanka – koje su u poslednjem stadijumu ove bolesti, odlučuju da izvrše samoubistvo i odlaze na svoje tajno mesto sa smrtonosnom dozom pilula. Najednom, uz "Kumbaja" melodiju, pored njih se stvaraju anđeli koji im razvučenim rečenicama, bacaju floskule o "specijalnom planu", i o tome da ih tamo, na kraju životnog puta "čeka večita svetlost". Bog je lošim dijalozima i još lošijom dramaturgijom sveden na cinika, na svoj antipod. Da paradoks bude veći, "Dodirnut anđelom" jedna je od najpopularnijih televizijskih serija kako u SAD tako i na nemačkom govornom području, odmah iza "Sedmog neba" Arona Spelinga.
Patriotizam u ime Boga
Onima koji prate radnju sada već dvanaest godina dugog "Sedmog neba", inače serije koja prati život protestantskog sveštenika Erika Kemdena, njegove supruge i njihovo sedmoro dece, sigurno nije promakla propentagonska politička nota. Odluka Francuske iz 2003. da ne podrži rat u Iraku je u SAD izazvala takav požar mržnje da su pokrenute javne peticije o bojkotovanju svih francuskih proizvoda i usluga. Istovremeno se u "Sedmom nebu" pojavljuje francuski đak iz programa razmene koji je, razume se, pokvaren ko mućak, a uz to i pušač. Porodica Kemden čini sve da ga nauči manirima i izvede na pravi put, što se ispostavlja kao veoma težak zadatak. U jednoj drugoj epizodi, novodoseljena porodica je bojkotovana zbog toga što nosi francusko prezime, a čim se ispostavi da nemaju nikakve veze sa Francuskom, komšiluk ih oberučke prihvata bez obzira na to što su muslimani i što su i žena i devojčica zabrađene. Nakon početka rata u seriju se smesta uvodi novi junak, dečko čiji je otac oficir u Iraku. Nekoliko epizoda je posvećeno palim junacima, "borcima za slobodu" i povratnicima iz rata.
"Zemlja hrabrih" (1996-1999), pretenciozno naslovljena, nije isključivo hrišćansko-moralizirajućeg karaktera već i duboko patriotskog sadržaja. Pater familijas Rasel Grin gubi posao i kuću i rešava da u kamp prikolici zajedno sa porodicom proputuje čitavu domovinu ne bi li je "bolje upoznao". U prvoj epizodi porodica čuje na radiju priču o učitelju koji je izgubio veru u Ameriku i želi da se odrekne državljanstva i odseli na Novi Zeland. Gospođa Grin ubeđuje svog muža da svi odu u dotični grad ne bi li pronašli "izgubljenog sina" i "vratili mu veru u otadžbinu".
Vreme će pokazati šta će se još izroditi iz ove žanrovske salate. Nama je samo ostalo da zaključimo kako Bog komunicira isključivo sa ljudima sa one strane Atlantika.
Marina Bauer
[objavljeno: 16.06.2007.]
.jpg)
