Izvor: B92, 11.Avg.2020, 17:41

"Amerika je donela demokratiju u Nemačku - odnosi danas na najnižoj tački"

Amerika je donela demokratiju u Nemačku - odnosi danas na najnižoj tački

Berlin -- Američki ministar spoljnih poslova dolazi u Evropu, ali u širokom luku zaobilazi Nemačku, piše Dojče vele.

Istovremeno, njegov nemački kolega putuje u Moskvu.

Transatlantski odnosi su na najnižoj tački, smatra urednik u DW Jens Turau.

Možda će neko zaista da postati sentimentalan, a sledeća kratka priča stvarno zvuči kao da se dešava u vremenu koje je daleko iza nas: Kao relativno mlad reporter bio sam prisutan kada je 1994. godine američki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predsednik Bil Klinton stajao ispred Brandenburške kapije dok su ga oduševljeno pozdravljale hiljade građana Berlina: "Sve je moguće, Berlin je slobodan", rekao je tom prilikom Klinton, piše Turau.

Tada se taj američki mentalitet stalne težnje ka napred uklapao u Nemačku i Berlin. Amerika je u znatnoj meri omogućila nemačko jedinstvo. Amerika je donela demokratiju u Nemačku, najpre na Zapad, a onda i u čitavu Nemačku, smatra on.

Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo ovog utorka (11.8.) stiže u Evropu. On dolazi u Poljsku, Austriju, Češku, Sloveniju. Sve velike prijatelje Amerike već je formulisao. Nemačku nije spomenuo nijednom rečju.

Umesto toga, trojica američkih senatora prete „uništavajućim“ sankcijama trajektnoj luci Zasnic na Baltičkom zbog učešća u projektu gasovoda Severni tok 2, kojem se Amerikanci uporno protive. I baš u trenutku kad Pompeo tokom svog velikog putovanja po Evropi Nemačku zaobilazi u širokom luku, nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas putuje u Moskvu. Baš u Moskvu. Reč je o njegovom drugom zaista važnom putovanju van EU u vreme korone. Prethodno je bio samo u Izraelu i Jordanu. O putovanju u Vašington nema ni govora. To je loše, ocenjuje Turau.

U transatlantskim odnosima ništa više ne funkcioniše, ocenjuje on.

To da se s haotičnim i notorno besnim američkim predsednikom Donaldom Trampom ne može složiti poznato je već odavno. Nemačka vlada zato ulaže napor u kontakte na nižim nivoima, koncentriše se na to da bar zadrži veze za vreme posle Trampa. Ali i Nemci su već odavno shvatili da ništa više neće biti isto kao pre. Kao 1994. godine. Ili još pre, kao 1963. godine kada su Džona F. Kenedija u Berlinu slavili kao spasioca.

Kada su u pitanju aktuelne, konkretne tačke sukoba – tu je reč o nemačkom izdvajanju za obrambeni budžet koji je za Amerikance odavno suviše mali. Reč je o povlačenju Amerikanaca iz Nemačke. Neki kažu da je to akt osvete predsednika Trampa kancelarki Merkel jer on ne oseća da ga ona dovoljno ceni. Reč je i o spomenutom gasovodu iz Rusije ka Nemačkoj. Ali o tome je reč samo na prvi pogled.

U suštini je reč o izmenjenom pogledu Nemaca na Ameriku i Amerikanca na Nemačku. „Zemlja neograničenih mogućnosti“, zemlja koja je nekad bila poznata kao „dobronamerni hegemon“ – se promenila. I svoj pogled pre svega uperila ka samoj sebi. Ili u pravcu Pacifika. A mi Nemci s gađenjem gledamo na policijsko nasilje u SAD, na tamošnje notorne budale s oružjem i hiljade njihovih žrtava, na velike socijalne razlike, na megalomanskog predsednika koji tvituje, na podeljeno društvo.

Bolje bi bilo da mi pogledamo sami sebe. Ono što se upravo događa u Americi, negiranje opasnosti od pandemije, rasizam, zaoštreni frontovi na unutrašnjepolitičkom planu – sve je to loše. Ali i kod nas se društvo sve više deli, populisti i teoretičari zavera su glasni. A ako Amerika izgubi svoju demokratsku srž, onda Nemačka i Evropa ostaju same s onim što se nekada zvalo „zapadna zajednica vrednosti“. To bismo onda verovatno još teže mogli da odbranimo – to da u Evropi svi bez zadrške slede stari američki ideal.

Ipak, ne gubim nadu. Ona postoji – i u Americi i u Nemačkoj. To je ona velika većina koja kao uvek ćuti. Ona koja smatra da je demokratija vrednost sama po sebi i još uvek najbolja od svih društvenih formi. I pored svih problema. I ona smatra da Amerika i Nemačka imaju zajedničke vrednosti i da bi trebalo zajednički da ih zastupaju. Iako to u ovom trenutku uopšte ne izgleda tako.

Koliko zajedništvo ponovo može da bude prisutno postalo je jasno kada je, nakon olovnih godina pod Džordžom V. Bušom mladi senator Barak Obama govorio u Berlinu pred 200.000 Nemaca. Svi su bili puni nade jer su osećali da bi taj čovek mogao da postane predsjednik. A to nije bilo tako davno, pre samo 12 godina. Ameriko i Nemačko, ne očajavajte

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.