Izvor: Blic, 05.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američko-francuska „šargarepa“
Da je politika veština mogućeg, odnosno jedna krajnje pragmatična društvena disciplina, lišena emocija i zasnovana na interesima, potvrdili su i nedavni spoljnopolitički događaji vezani za međunarodni položaj Srbije. Pre svih, reč je o poseti potpredsednika SAD Dž. Bajdena Srbiji. Ona je u široj političkoj javnosti očekivana sa priličnom zebnjom, pre svega imajući u vidu krajnje negativan, faktički neprijateljski stav g. Bajdena prema Srbiji i Srbima u nedavnoj prošlosti. Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << on je bio jedan od „jastrebova” antisrpske politike B. Klintona i Dž. Buša Mlađeg. Za vreme mandata B. Klintona bio je među najglasnijim i najuticajnijim propagatorima bombardovanja Srbije, a za vreme vladavine Dž. Buša čak se i pre R. Holbruka založio za nezavisnost Kosova.
Ovoga puta, međutim, diplomatska misija g. Bajdena u Srbiji bila je u funkciji sprovođenja spoljne politike novog predsednika SAD, B. Obame, koja je i u Srbiji dočekana sa velikim, mada nerealnim očekivanjima, bar u pogledu Kosova. Iako Srbija i Balkan nisu više prioritetne spoljnopolitičke teme nove američke administracije, poseta g. Bajdena Sarajevu, Beogradu i Prištini pokazala je da su SAD i dalje veoma zainteresovane za političko i bezbednosno stanje na ovom prostoru. Zato je Bajdenova poseta protekla u znaku bitno drugačijeg diplomatskog pristupa i manira u odnosu na prethodne američke administracije. Naime, bila je u znaku obostrane želje da se njome označi „novi početak” u odnosima dve države. On ne bi polazio od suštinskih razlika i sporova povodom statusa Kosova, već od brojnih zajedničkih interesa vezanih za normalizaciju i svestrano unapređenje doskora veoma zategnutih, praktično „zamrznutih” međudržavnih odnosa. Potpredsednik SAD nije očekivao, niti je insistirao na tome da Srbija prizna Kosovo, a predsednik Srbije je izričito istakao da se to nikada neće dogoditi. Visoki predstavnik SAD podržao je, bez uslovljavanja, ubrzanje procesa integracije Srbije u EU i diskretno lobirao za njeno učlanjenje u NATO. Založio se za jačanje bezbednosti na Balkanu, za poštovanje Dejtonskog sporazuma i za celovitost BiH, kao i za raspoređivanje Euleksa na celoj teritoriji Kosova. Doduše, sutradan, prilikom posete Kosovu, snažno je podržao i garantovao njegovu nezavisnost i poručio da neće biti podele Kosova, kao i da će „SAD podržavati Kosovo sve dok ono funkcioniše kao multietnička zajednica”. U svakom slučaju, poseta g. Bajdena Beogradu realno je veoma ohrabrujući signal normalizacije odnosa Srbije i SAD, kao i ubrzanja evropske integracije Srbije.
Dodatna potvrda ovakvog zaključka usledila je neposredno po završetku posete g. Bajdena Beogradu. Naime, u zvaničnom saopštenju Stejt departmenta, koje je 1. juna ove godine potpisala H. Klinton, državni sekretar za spoljnu politiku SAD, data je pozitivna ocena saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Time se, na izvestan način, kao i g. Bajden, „iskupila” za raniji neprijateljski stav prema Srbiji. Nesporno je da će takav izveštaj pozitivno uticati na ubrzanje evropskog puta Srbije, a verovatno delom i na sadržinu i ton izveštaja glavnog Haškog tužioca Bramerca Savetu bezbednosti, koji je, inače, do sada njegov najpovoljniji izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom. Sve to bi, verovatno, moglo uticati na Holandiju da uskoro odustane od veta na primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU i pre izručenja Mladića Hagu. Efekat novog američkog stava videće se već 15. juna na sastanku Saveta ministara EU.
Izuzetno važnu podršku viznoj liberalizaciji i težnji Srbije da se pridruži EU dao je predsednik Francuske N. Sarkozi prilikom nedavnog susreta sa predsednikom Srbije B. Tadićem u Parizu. I ne samo to, već je postignuta i saglasnost dva predsednika o skorom sklapanju sporazuma o strateškom partnerstvu Francuske i Srbije koji bi obuhvatio pitanja evrointegracije Srbije, ekonomske i kulturne saradnje i bezbednosti. S obzirom na veliku ulogu i uticaj Francuske i njenog predsednika u okviru EU, nesumnjivo je reč o izuzetno važnom podsticaju ubrzanja procesa evropske integracije Srbije, tim pre što ovakav sporazum Francuska nije zaključila ni sa jednom drugom evropskom državom koja nije članica EU. Ovo je utoliko važnije što se snažna podrška Francuske dešava istovremeno sa podrškom SAD, i to uoči podnošenja izveštaja Haškog tužioca Bramerca o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom i uoči sastanka Saveta ministara EU, na kome će biti pokrenuto pitanje primene Prelaznog sporazuma EU sa Srbijom.
Sve to govori da nisu u pitanju simbolički i prigodni diplomatski gestovi SAD i Francuske, već ohrabrujući početak nove, realistične spoljne politike velikih zapadnih sila prema Srbiji, kao bitnom činiocu bezbednosti i razvoja Balkana u celini. Ovo tim pre što je Balkan jedina preostala „zamrznuta” krizna tačka u Evropi, za čije rešavanje su strateški veoma zainteresovane EU i SAD. Dodatni razlog su, svakako, i sve značajnija finansijska, posebno strateška investiciona ulaganja Rusije u Srbiji. Na Srbiji je da maksimalno iskoristi nove povoljne diplomatske „vetrove” iz SAD i EU u cilju ubrzanja svog ekonomskog razvoja i evropskog puta. U suštinskom smislu i gledano dugoročno, protekli diplomatski kontakti Srbije, posebno sa SAD, govore i o postepenoj evoluciji spoljne politike Srbije od prenaglašeno emocionalnog ka realističnom i pragmatičnom konceptu i metodu. Naime, i pored ogromnih nacionalnih trauma i psiholoških frustracija vezanih za sukobe sa vodećim silama Zapada, postepeno se nameće neumitna logika života i sveta u kome živimo da se ne moramo voleti, ali da moramo sarađivati, pre svega radi sopstvenih životnih interesa i razvojnih potreba. Uostalom, na tom principu uspostavljena je i uspešno funkcioniše Evropska unija.
.jpg)
