Izvor: Blic, 04.Dec.2013, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ambasadori SAD i Nemačke pozdravili reforme u Srbiji, boljitak se očekuje u 2015. godini

Ambasadori SAD i Nemačke u Srbiji, Majkl Kirbi i Hajnc Vilhelm, pozdravili su ekonomske reforme koje sprovodi Vlada Srbije, a ministar privrede Saša Radulović rekao je da, ako one budu sprovedene u rokovima koji su predvidjeni, boljitak će se osetiti 2015. godine.

Ozbiljnost vlade koja je odlučna da sprovede reforme meriće se po tome kakav će biti budžet za 2014, da li će četiri ključna zakona biti usvojena i da li će se uspeti u tome da se naprave čisti bilansi u preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i udje u proces privatizacije tokom iduće godine, poručio je Radulović sa sinoć održanog poslovnog skupa "Nova ekonomija - vizija 2014".

On je ukazao da će 2014. biti veoma teška godina, jer će dosta ljudi izgubiti posao u procesu rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju, dodajući da će se za godinu dana sagledati rezultati.

Važno je da počnu da se rešavaju problemi preduzeća u restrukturiranju koja su, kako je ocenio, "rak-rana" srpske privrede i koja prave veliku "rupu" u budžetu.

"Mislim da će rezultati biti vidljivi već tokom naredne godine, a pravi boljitak će se osetiti 2015.", naveo je Radulović.

Ministar je kazao da će do kraja godine biti usvojeni zakoni o privatizaciji i stečaju i planiranju i izgradnji, a da se očekuje da će Zakon o radu biti do kraja godine u skupštinskoj proceduri i da će biti usvojen u januaru.

Prema njegovim rečima, usvajanje izmena ta četiri ključna zakona doprineće poboljšanju ukupnog privrednog ambijenta u zemlji i privući više investitora.

On je rekao da bi trebalo da se smanji visina nameta na rad, koja je, kako je kazao, nerazumna i utiče na zapošljavanje, dodajući da u kombinaciji sa zakonom o radu predstavlja "ključni generator sive ekonomije u Srbiji".

Radulović je naveo da bi postupak privatizacije preduzeća trebalo da se završi do kraja 2014, a da će do kraja ove godine biti realizovano "čišćenje bilansa u preduzećima", i da će se onda imati čista situacija.

On je rekao da je veliki problem predstavlja zaduženost i da je pitanje kako će se postići rast.

Ambasadori SAD i Nemačke, Majkl Kirbi i Hajnc Vilhelm, rekli su na istom skupu da je Vlada Srbije postigla napredak prepoznavši značaj sprodovodjenja ekonomskih reformi kako bi se stvorilo adekvatno poslovno okruženje i ako se to nastavi, privući će još stranih investicija.

"Znam da je Srbija na evropskom putu i da je to ključni korak da se uspostavi adekvatno poslovno okruženje", rekao je Kirbi.

SAD pokušavaju, naglasio je on, da pomognu u procesu sprovodjenja reformi u Srbiji, kao što je usvajanje zakona o zapošljavanju i zakona u oblasti poljoprivrede, izgradnje...

Nemački ambasador je podsetio da su dve zemlje poslovni partneri već dugo vremena i da je njegova zemlja najveći trgovinski partner Srbije.

Prema njegovim rečima, srpska vlada bi trebala ponovo da razmotri pitanje subvencija, jer to može presudno da utiče na investicije i da pomogne njenu konkurentnost, budući da ima konkurenciju u regionu.

Šef sektora za evropske integracije i privredu pri delegaciji EU u Srbiji Frek Janmat rekao je da EU ima dva kriterijuma za ekonomski pristup kada je reč o zemljama kandidatima, a to su postojanje tržišne ekonomije i kapacitet da se suoče sa konkurentnošću unutar EU.

"U ovom trenutku nijedna zemlja na zapadnom Balkanu koja je kandidat za članstvo u EU ne može da se smatra tržišnom ekonomijom koja funkcioniše", rekao je on.

Kada je reč o Srbiji, Janmat je naveo da postoji problem sa društvenim preduzećima, visokim nivom državnih subvencija i sistemom administiranih cena.

Govoreći o konkurentnosti on je ukazao da ne treba da budemo veliki pesimisti pošto su strukturne reforme u Srbiji već stupile na delo.

"Može se očekivati da će konkurentnost Srbije do trenutka pristupanja biti zadovoljavajuća", zaključio je on.

Stalni predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Daehaeng Kim izjavio je danas da bi u 2014. godini ekonomski prioritet za Srbiju trebalo da bude stabilizacija javnog duga, koji je od 2008. udvostručen.

Kim je na skupu "Nova ekonomija - vizija 2014" istakao da se na kratak rok glavni izazovi za Srbiju relativno slab privredni rast, neprihvatljivo visoka nezaposlenost od 25 odsto, kao i visok budžetski deficit.

On je naglasio da bi vlast u Srbiji morala da radi na stvaranju makroekonomske stabilnosti i strukturnim reformama, čime bi se stvorila solidna osnova za održivi rast.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen izjavio je večeras da će sa srpskim vlastima u januaru razgovarati o prvoj tranši budžetske pomoći od te finansijske institucije, ukoliko do tad budu ispunjeni uslovi koji se pre svega odnose na rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju.

On je na skupu "Nova ekonomija - vizija 2014" istakao da je neophodno da se stvori zakonodavni okvir koji će omogućiti završetak privatizacije i rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, što podrazumeva izmene zakona o privatizaciji i stečaju kao i reforme Agencije za privatizaciju.

Verheijen je izrazio nadu da će ti zakoni biti usvojeni do kraja godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije Pavle Petrović izjavio je da naredne godine mora biti rešeno pitanje ogromnih gubitaka javnih preduzeća i državnih banaka inače će sve druge uštede "pasti u vodu".

On je ponovio da je Srbijagas najveći problem medju javnim preduzećima i da to preduzeće mora naredne godine da bude "stavljeno na noge", kao i druga preduzeća poput Železare Smederevo.

Govoreći o tome da li bi bilo preporučljivo novo zaduživanje on je rekao da to ne bi bilo dobro i da bi problem učinilo još većim, već da je potrebno da se stanje prvo konsoliduje.

Prema njegovim rečima, neophodne su štednje u javnom sektoru, da se penzioni sistem učini održivim i uvede u red u javnim preduzećima.

Prema njegovim rečima budžetski deficit od 7, 1 odsto najveći je u regionu.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović rekao je da ne smatra da su glavni uzrok visoke sive ekonomije u Srbiji, visoki nameti na rad jer je, kako je kazao, Srbija u tome na srednjem nivou.

On je rekao da su banke suočene sa velikim problemom nenaplativosti, odnosno loših kredita (21 odsto).

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...