Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alpinisti jači od bujica

NAJTEŽA je bila noć između petka i subote, dok smo plovili u potpunoj tami preko udavljenog Obrenovca. Sa svih strana odjekivali su očajnički pozivi u pomoć ljudi na krovovima, mešajući se s rikom krava koje su se davile, njištanjem konja, zavijanjem pasa. Jezivom horu pridružili su se i alarmi potopljenih automobila. Jedina svetla u tami bile su lampe u spasilačkim čamcima punim Obrenovčana, koji su se tresli od zime i straha. Ovako opisuje noć između 16. i 17. maja Vlada Kaćurić >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz Gorske službe spasavanja (GSS). Više od 140 hrabrih ljudi, dobrovoljaca iz ove plemenite organizacije koja je strateški partner Sektora za vanredne situacije, uključilo se među prvima u spasavanje hiljada žitelja Obrenovca koje je bujica iznenadila u snu. - Ljudi iz prizemnih kuća pričali su da ih je probudila čudna buka, a kad su stali na pod noge su im bile u vodi - navodi Kaćurić. - Bujica ih je rušila dok su otvarali vrata da vide šta se to dešava. Momci u crvenim jaknama vodili su sudbinsku trku sa bujicom koja se bližila tavanskim prozorima niskih zgrada iz kojih je dopiralo zapomaganje. Od četiri ujutro, oni su vešto veslali privlačeći se gde veći čamci nisu mogli. - Prioritet je bilo prebacivanje dece, žena i bolesnih do suvih mesta gde su mogli da sačekaju jače i veće čamce. Prvo smo krenuli da evakuišemo prizemne kuće koje su bile najugroženije, ali smo se sreli s nerešivim problemom. Njihovi stanovnici, najčešće starci, tvrdoglavo su odbijali da pođu s nama. Sedeli su na frižiderima i ormanima verujući u neko čudo. Vreme je curilo i nastavljali smo dalje da spasavamo decu. Bilo je jezivo gledati u povratku te kućerke, koje je voda u međuvremenu pokrila - s nelagodom se seća Kaćurić. Voda je brzo nadolazila i ljudi su se peli na mokre krovove i terase. - Odatle smo ih spuštali alpinističkom opremom. Prebacivali smo ih u školu određenu za sabirni punkt, jer je još bila na suvom. Po podne je tamo bilo više od hiljadu ljudi među kojima mnogo bolesnih. Onda je usledio šok. Dok smo uvodili jednu grupu u školu neko nam je ukrao čamac, a baterije radio-stanica su bile pri kraju - ljutito govori Kaćurić. Ispostavilo se da je njegov tim imao pune ruke posla i u prenatrpanoj školi, gde je počela da se širi nervoza koju je pojačavao plač dece i ječanje hroničnih bolesnika. Zajedno sa vojskom nosili namirnice u Obrenovac - Srećom tu je bilo troje lekara iz doma zdravlja kojima smo pomagali. Suzbijali smo paniku koja je zavladala kad se voda popela do ulaza škole. Sišli smo do ulaza da proverimo koliko brzo nadolazi voda i doživeli novi šok: "pošteni lopov" nam je vratio čamac i krenuli smo po pomoć - seća se Kaćurić. Stigli su do baze i pozvali u pomoć čamce za spasavanje ljudi zarobljenih u školi. Nisu bili svesni da se njihova komunikacija prati putem interneta i da je najslušaniji program Srbije. Više od 200.000 računara pratilo je njihove komunikacije. Drama u Obrenovcu stvorila je nove heroje pod čudnim nadimcima Deda, Crvenkapa, Ajkula, Kaća, Fićurić. "GSS kanal" je po popularnosti potukao "Sulejmana" i "Malu nevestu" zajedno. Cele porodice napeto su slušale njihova obaveštenja o porođaju u poplavljenom gradu, pratile opasne noćne plovidbe po gradskim ulicama, navijale za svako spasavanje. Spasilačka "emisija" probudila je hrabrost i humanost u Srbiji. - Odjednom se u mraku pojavio veliki broj volontera na čamcima, koji su nas pozdravljali kao stari poznanici. Bilo je to neverovatno, na Kolubari su se posle jednog veka ponovo okupili srpski dobrovoljci, ponovo u velikoj bici za život. To je nezaboravan osećaj - kaže Vlada Kaćurić. NEMAJU PROSTORIJE Ekipe spasilaca GSS su u Obrenovcu prvi put radile bez straha zbog problema na poslu. - Svi smo mi studenti ili profesionalci u nekoj struci i obično moramo da molimo za odmor ili slobodne dane kada idemo u spasilačke akcije. Sada je drugačije, poslodavci su pokazali solidarnost i oslobodili članove GSS posla dok postoji potreba da budemo na terenu. Veliku pomoć dao nam je "Reno" čija vozila koristimo. NIS nam je dozvolio da uzmemo koliko god nam goriva treba. Klub Rojal džipa nam je ponudio svoja terenska vozila i vozače. To su velike promene nabolje. Najsrećniji bismo bili kad bi nam država ili grad dali i jednu prostoriju od 60 kvadrata da imamo gde da držimo opremu za spasavanje - kaže Kaćurić. CRVENKAPA NA VEZI Komunikacije spasilaca GSS i njihovi neobični nadimci postale su hit među tinejdžerima. - Crvenkapa je dobio nadimak jer je na obuci za spasavanje u planini sreo vuka. Deda nije pravi deda, već najiskusniji među nama - objašnjava Kaćurić. MUŠKE TRUDNICE Kao i uvek, u nesrećama se pokazuje plemenitost, ali i najgore ljudske osobine, kažu u GSS.Vlada Kaćurić - Počeli su da stižu pozivi za spasavanje dece i trudnica, za koje se ispostavilo da su muškarci u punoj snazi. Oni su napravili stampedo na čamac u kome smo evakuisali decu. Bilo je i nekih koji su nam tražili legitimacije i ispitivali da li smo ovlašćeni da spasavamo - kaže Kaćurić. IZOSTALA PODRŠKA Bazne stanice mobilne telefonije su se gasile, a sistem veze je uspostavljen samo zahvaljujući radio-amaterima koji su nam ustupili svoj link preko koga smo mogli da komuniciramo i koordiniramo rad sa državnim službama i s našim starim analognim radio-stanicama - naglašava Vlada Kaćurić. U GSS sa žaljenjem kažu da nemaju moderne radio-stanice, a da su njihovi čamci bez motora, jer neprofitna spasilačka organizacije GSS nema novca. Ni država ni donatori nisu pokazali volju da pomognu organizaciji koja spasava stotine života godišnje. - Jedini nam pomaže Sektor za vanredne situacije, koji i sam ima skroman budžet - kaže Vlada.

Nastavak na Večernje novosti...