Najteže je bilo u noći između petka i subote

Među njima je bio i Marko Majstorović, dečiji hirurg u klinici u Tiršovoj i član GSS-a.

– Petak je bio najkritičniji jer nismo imali dovoljno čamaca. Dežurali smo čitavu noć po kiši, dok je voda u bujicama tekla gradskim ulicama. Imali smo svega nekoliko čamaca, tek u subotu ih je stiglo više – priča Majstorović.

Teško je bilo upravljati čamcima u borbi sa nadolazećom vodom i obilnim padavinama.

– Najteže je bilo kada su bili puni, pa smo morali da izlazimo iz vode u plićaku, i da ih vučemo kako ne bi oštetili motore. Ljudi nisu paničili, ali jesu bili uplašeni. Imali smo nekoliko situacija, kada, nesvesni opasnosti koja preti, nisu hteli da bude decu i napuštaju svoje domove. Onda smo im blago i bez zapovedanja objašnjavali zašto to moraju da učine. Svi su nas, na sreću, poslušali – ističe Majstorović.

GSS trenutno ima oko 200 aktivnih spasilaca i svi su na terenu širom Srbije. Broj ljudi koje su spasili ne znaju, jer se nisu bavili prebrojavanjem.

– Mi smo volonterska organizacija i svako doprinosi onoliko koliko može. Ja sam na terenu svakog dana posle pet, kad mi se završi smena u klinici. Neki članovi GSS su i po 40 sati bili aktivni. Ono što sigurno znam, jeste da se niko od nas se nije vratio kući zbog umora – naglašava Majstorović.

Zakonom o vanrednim situacijama, Gorska služba spasavanja Srbije je uvrštena u činioce zaštite i spasavanja u Srbiji i definisana kao partner Sektora za vanredne situacije MUP-a za spasavanje ljudi na nepristupačnim terenima. Svi članovi su obučeni i imaju neophodnu licencu za rad u kriznim situacija.

Na terenu spašavaju u koordinaciji sa kriznim štabovima, ali često im i sami dostavljaju informacije o lokacijama sa kojih treba evakuisati ljude. Tesno sarađuju sa radio-amaterima, a građani im se obraćaju i putem društvenih mreža. Mirjana Perić iz GSS kaže za naš list da su članovi GSS različitih profila i uzrasta.

– Od studenata, do inženjera, lekara, doktora nauka… Ima nas raznih, uzrasta od 18 do 50 godina. Međutim, u službi smo svi isti, jer nam je cilj zajednički – spasiti živote. I svi radimo volonterski – naglašava Perić.

Licenca

Spasioci GSS Srbije dužni su da jednom godišnje polože ispite iz fizičke pripremljenosti, pismeni i usmeni ispit iz medicine i ispit tehnike evakuacije žičare, da bi dobili dozvolu za rad (spasilačku licencu) koja važi godinu dana.

Istorijat

GSS Srbije je osnovao Planinski savez Srbije 1952. Obuku GSS u proteklih 60-ak godina prošlo je oko hiljadu ljudi, dok danas Gorsku službu spasavanja čini oko 200 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti.