Izvor: Vesti-online.com, 14.Nov.2009, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanka u "jastrebovom" gnezdu

Posle pola decenije u selo Ruda Bukva kod Kosjerića stigla jedna mlada. U kuću Milorada Mitrovića pre nekoliko dana banula sreća jer se njegov sin Vidan oženio mladom Dijanom iz Skadra,

Ovako je bilo poslednjeg oktobarskog prepodneva u kući Milorada Mitrovića iz sela Ruda Bukva kod Kosjerića.

U dnevnoj sobi velike domaćinske kuće sedeli su Miloradov rođak Milan Mitrović (73), sin Vidan (42) i Vidanova verenica Dijana (24), Albanka iz okoline Skadra, koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prva mlada koja je banula u ovo pitomo kosjerićko selo u poslednjih pola decenije.

Dok je Vidan pričao kako mu je majka umrla 1984. godine i kako su od tada on i otac sami u kući, na vrata se pomolio Milorad. Istog časa Dijana je skočila na noge, pošla prema starini i uletela u njegov zagrljaj. Niz Miloradovo lice potekle su suze. One, radosnice. Onda je široke seljačke šake spustio na lice lepuškaste Albanke i glasom iz koga je izvirala sreća, govorio:

Pre nego što je Dijana banula u kosjerićko selo Ruda Bukva, u "izvidnici" je bio njen otac sa prevodiocem. On je, po priči Mitrovića, sve proverio, pa između ostalog i pisanu dokumentaciju koja potvrđuje da je Milorad vlasnik imanja i kuće.

- Lepo smo ga dočekali i ispratili. Tri dana sam čekao da se javi iz Albanije i konačno kaže da li će mi dati svoju kćerku. Javio se treći dan i rekao da dođemo. Verujte, poželeo sam tada da stvarno budem jastreb i odletim do Albanije - priča Vidan.

Dijana nije razumela šta je govorio njen svekar. Ali, videlo se, naslućivala je. I zbog toga mu je ponovo prišla i poljubila ga u obraz. Starina se istopio... Tri puta je negde ustajao iza stola, polazio, i vraćao se, češao po bradi, nameštao kapu, kršio prste, branio suzama da ponovo krenu...

Ako tražite najsrećnijeg čoveka na svetu, ne morate nigde ići dalje od ove kuće - dodade Milorad i nazdravi za sreću koja je banula u njegovu kuću pre pet dana.

Takvu sreću odavno nismo videli. U jednom trenutku pitali smo Milorada da li može da potrči uz blagu padinu ispred kapije.

- Hoćete da je preskočim? - pitao je Milorad i krenuo da se zaleti.

Sin i snaja su ga jedva zaustavili.

Vidan Mitrović je vredan čovek, pravi srpski domaćin, koji je u celom kosjerićkom kraju, a i šire, poznat po proizvodnji maline i rakije prepečenice pod robnom markom "jastreb".

U velikom domaćinstvu Mitrovića nema čega nema, i ne zna se čega više ima - da li poljoprivredne mehanizacije ili grla stoke, kao što se ne zna da li ima više livada ili šuma. Svega je, uvek, bilo oko kuće i u kući Mitrovića, osim žena.

Tražio je Vidan ženu, i po Kosjeriću, i po Požegi, Užicu, išao je i po vašarima, i kafanama na magistralama i predgrađima, brzo se zaljubljivao i još brže kršio čaše i flaše jer nijedna nije htela gore, u brda, desetak kilometara od Kosjerića.

- Ne mogu da razumem žene. Više vole da žive u nekoj garsonjeri u gradu i nekoj kafani peru, čiste i ribaju za platu od 100 ili 150 evra, nego da žive u pravom seoskom domaćinstvu, rađaju i gaje zdravu decu... Ja nisam rob posla. Ja plaćam radnike i da mi beru malinu, da peku rakiju, i još za mnoge druge poslove. Ali, kojoj to našoj ženi da objasnim. Kad joj pomenem selo, kao da joj udarim šamar! - kaže Vidan.

Na kraju, kad sam shvatio da je u Srbiji lakše naći zlato u potoku, nego curu koja će pristati da živi na selu, odlučio sam da krenem u Albaniju - započeo je Vidan jednu od onih priča kojih je iz godine u godinu sve više u Srbiji.

Uz pomoć članova humanitarne organizacije "Stara Raška", koji već desetak godina posreduju u sklapanju brakova između Albanki iz okoline Skadra i neženja iz Srbije, "jastreb" od Kosjerića obreo se u zemlji orlova. Prvi put se iz Albanije vratio bez izabranice svoga srca, a drugi put je doveo Dijanu.

- Kad bih vam pričao šta smo sve doživeli, pa i preživeli, na ovim putovanjima, kao i dole u Albaniji, ne bi verovali. Uglavnom, sve se dobro završilo i sad je sve iza mene. Sreća je ovde! - pokazivao je Vidan na Dijanu.

Sve je bilo kao u nekoj staroj, zaboravljenoj priči: muškarci su sedeli za stolom, nazdravljali mladencima, nazdravljali rodnoj godini, a žena je stajala iznad njih, prinosila posluženje, ložila vatru, povremeno skidala poklopac sa lonca i sve darivala širokim osmesima.

Za pet dana boravka u kući Mitrovića, Dijana je naučila nekoliko desetina reči.

- Dobro je. Nema problema. Lepo je - raspričala se Dijana na srpskom, a na italijanskom dodala - "tuto kapito".

Dok smo se pozdravljali u dvorištu, Milorad je rekao da, kad dospemo, ponovo svratimo na čašicu "jastrebovače".

- Zovi, Milorade, kad beba zaplače!

- Čuće se, kad zaplače, čuće se do Kosjerića - obećao je Milorad.

Vidan se nasmejao. A Dijana je, izgleda, sve razumela, uhvatila čoveka pod ruku i odvukla u kuću. Čini se da će ove jeseni mnoge jabuke i kruške u bašti Mitrovića ostati neobrane!

Nastavak na Vesti-online.com...