Izvor: B92, 06.Mar.2017, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ako dođe veći broj izbeglica..."
Drastičan porast izbeglica se ne očekuje, a u slučaju većeg priliva, moraće se naći novi način unapređenja smeštaja, jer nije rešenje da se grade novi centri.
To je izjavio šef Predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder.
"Već sada je obezbeđen smeštaj za više od 6.000 ljudi. Ovde se više radi o dugotrajnim smeštajnim kapacitetima, centri za hitni smeštaj postoje. Nije rešenje da se grade novi centri, već, rešenje je diferencirani tretman - >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neki su izbeglice a neki migranti, ne možemo sa njima postupati na isti način", rekao je Šoder za Tanjug.
U svetskim razmerama, kaže Šoder, trend je da nema potrebe da se grade kampovi, jer, kako smatra, vremena su se promenila od doba kolektivnih centara i da postoje drugi, isplativiji i održiviji načini da se izbeglice i migranti zaštite i da im se pomogne.
"Radimo takve programe širom sveta uključujući i Grčku gde sprovodimo program vaučera za privatni smeštaj sredstvima EU. Sa zadovoljstvom ćemo sa državom ispitati mogućnost primene tog programa ovde. Država je ta koja određuje pravac, mi smo tu da posavetujemo i pomognemo", rekao je Šoder.
UNHCR pomaže Srbiji u stabilizaciji situacije i u iznalaženju rešenja za sve te ljude, a to znači, kako je istakao, da mora da se unapredi sistem azila i upravljanje migracijama.
"Moramo da utvrdimo kome od ovih ljudi je potrebna međunarodna zaštita, a ko bi trebalo da bude deportovan. U ovom trenutku, većina ljudi u zemlji su još uvek izbeglice jer dolaze iz Sirije, Iraka, Avganistana i većinu čine žene i deca. Ali ima i onih koji su verovatno ekonomski migranti i naš je zadatak da pomognemo državi da utvrdi ko je ko i da to reši kako treba. To je izvodljivo", smatra Šoder.
Kako je objasnio, postoje različita rešenja - ne znači da će svi oni kojima je potrebna zaštita, tu zaštitu dobiti u Srbiji, te da postoje raspodela, preseljenje, spajanje porodica.
"Moramo pomoći Srbiji da doprinese evropskom rešenju, a Srbija mora biti deo tog rešenja. Srbija ne sme biti žrtva odsustva evropskog pristupa, i to je veoma bitno, jer će patiti i izbeglice i Srbija. Znači, potrebna je snažna podrška Srbiji", ističe šef Predstavništva UNHCR.
Prema njegovim rečima, od kada su susedne zemlje, članice EU, nominalno zatvorile Balkansku rutu, nastali su mnogi novi problemi, te više nema tranzita, kada su izbeglice ostajale ovde samo 2-3 dana, sada ostaju po nekoliko meseci a brojke su u laganom porastu, a navodi da ih je pre godinu dana bilo 900, sada ih ima 7.800 i duže se zadržavaju.
To, smatra Šoder, zahteva potpuno drugačiji pristup upravljanju situacijom od strane države, civilnog društva, a koji će podržati i UNHCR i drugi i podvlači da je to jednako u interesu izbeglica i migranata kao i stanovništva Srbije.
"Dakle, situacija nije postala lakša zatvaranjem balkanske rute. Sada moramo da udružimo snage i osmislimo nov i inovativni pristup. Ne bih se previše bavio brojkama već bih sa državom, partnerima radio na inovativnom rešenju koje će biti isplativo i održivo", rekao je Šoder.
UNHCR, ostale UN organizacije i partneri, kaže on, prikupljaju svedočenja o slučajevima kolektivnog proterivanja, uskraćivanja pristupa azilnom sistemu, o svim problemima nastalim nakon zatvaranja balkanske rute.
"To je nešto što moramo da kritikujemo jer to nije zakonito i ne bi trebalo da se dešava u Evropi 21. veka. Ako samo proterate osobu preko granice, ona će se vratiti sledećeg dana. Potreban je zakonski proces kojim ćete rešiti pojavu. Znači potrebna je readmisija, pri čemu će druga država preuzeti odgovornost za tog čoveka ili da vi utvrdite da li mu je potrebna zaštita ili ne. I ako ne, vraćate ih u zemlju porekla, a ne prebacujete ih noću u susednu zemlju", rekao je Šoder.
To ne samo da nije u skladu sa nacionalnim i međunarodnim zakonima, ističe Šoder, već ni ne pomaže nikome jer ne rešava problem.
"Potrebni su i zakonski načini da se ljudi vrate u svoje zemlje, ukoliko im nije potrebna zaštita. Ali da biste to uradili, prvo je potrebno da utvrdite kome je potrebna zaštita a kome nije. Znači, moraju imati pristup azilnim procedurama, što nažalost više nemaju u nekim zemljama članicama EU", kaže Šoder.
Uveren je da je Srbiji potrebna kontinuirana, snažna, čak snažnija, međunarodna finansijska pomoć.
"Situacija u Srbiji je slična onoj u nekim zemljama članicama EU, ali kao zemlja kandidat, ona i dalje prima manju količinu pomoći i to ne bi trebalo da bude tako. Ako istinski želimo da pomognemo Srbiji u njenim željama da sprovede sve dobre modele, standarde, pravni okvir, moramo joj obezbediti i sredstva da to učini", smatra Šoder.
