Izvor: Blic, 03.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ah, neoliberalizam
Ozbiljne kritike globalizacije idu otprilike ovako: mala, otvorena privreda ima vezane ruke jer mora da sledi svetsko tržište. Dakle, ako želi da ima političku samostalnost, mora ili da se pridruži nekom velikom ili da se zatvori. Uz ovo ponekad sledi neozbiljan dodatak: jedino ne daju liberali ili neoliberali.
Ovo kritičko učenje ide uz preporuku da se protekcionizmom otvara mogućnost da se vodi industrijska politika. Jer uz malu, otvorenu, globalizovanu privredu idu i mala preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja takođe zavise od kretanja na svetskom tržištu. Neoliberali, naravno, misle da je to dobro, ali jasno je da je bolje da država potpomogne stvaranje velikih, jakih preduzeća koja mogu svoj monopolski položaj na domaćem tržištu da iskoriste da osvoje i strano tržište. Da postanu, kako se to kaže, regionalni ili svetski lideri.
Nije potrebno biti neoliberal pa videti da bi to moglo da bude od koristi državnim monopolima, dok je sve ostalo uglavnom pogrešno. Jer, ako se neka mala privreda integriše sa drugima da bi stekla potrebnu veličinu da bi se zaštitila od svetskog tržišta, to je kao kada se Srbija pridruži Evropskoj uniji. Da li će njena preduzeća biti uspešna zavisi će pre svega od tih preduzeća, dok će trgovačku politiku određivati Unija.
Ukoliko se pak mala privreda osloni na protekcionizam sa ciljem da stvori jaka preduzeća, to će samo koštati domaćeg potrošača i poreskog obveznika. Jer se jako preduzeće stvara u konkurenciji s drugima, a to nisu državni monopoli. U stvari, ono što neoliberali predlažu jeste vođenje privredne politike - politike kursa na primer - koja se stara o konkurentnosti domaće privrede na otvorenom svetskom tržištu.
