Izvor: Politika, 13.Sep.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agrarni krug na četiri ćoška
Konsolidacija beogradskih poljoprivrednih preduzeća negde nije još ni počela, dok se u drugim firmama odužila. –Zamisao o njihovom objedinjavanju pod kapom grada će morati da pričeka
Za ostvarenje plana o objedinjavanju poljoprivrednih kombinata u prestonici grad će morati još da pričeka. Od četiri takva preduzeća, Poljoprivredna korporacija „Beograd” i „Voćarske plantaže” tek treba da počnu sa restrukturisanjem, dok su AD „Dragan Marković” i Poljoprivredno-industrijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kombinat „Zemun” uveliko u tom procesu.
Nedavnu odluku da PKB krene u restrukturisanje usvojio je i Upravni odbor korporacije, čiji je kapital krajem maja prošle godine prenet sa republike na Beograd. Ideja je da se na ovaj način kombinat iz Padinske Skele finansijski konsoliduje – što podrazumeva i optimizaciju broja zaposlenih, otpis potraživanja i reprogramiranje dugova preduzeća – pa da pod okriljem grada traži strateškog partnera. Kad skupština korporacije verifikuje odluku, Gradska uprava i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odrediće koliko je vremena potrebno. Ostaje nada da će se posle tog procesa najveća farma u Evropi, koja je deo PKB-a, sa primarne proizvodnje konačno preorijentisati na tržište.
Osim 9.000 krava i 22.000 hektara obradive zemlje, PKB poseduje i četvrtinu kapitala u „Voćarskim plantažama” – bolečkom kombinatu u kojem restrukturisanje nikako da počne, iako je sredinom maja prošle godine završen tender za konsultanta. Još se čeka, prema rečima Žarka Radenovića, direktora preduzeća, da Agencija za privatizaciju potpiše odobrenje.
Moguća ideja bila je da se, posle restrukturisanja, kapital „Voćarskih plantaža” podržavi, pa da se upravljačka prava sa republike, kao u slučaju PKB-a, prenesu na grad. Radenović smatra da je najbolje sprovesti dokapitalizaciju po kojoj bi odnos vlasništva između države i strateškog partnera bio pola – pola.
Za razliku od ovih primera, PIK „Zemun” se restrukturiše dve godine, a mukama ove firme još se ne nazire kraj. One traju gotovo deceniju, od kako je jula 2002. pokrenuta privatizacija kombinata. Tri godine kasnije uvedene su privremene mere, a hronični štrajkovi i dva puta odložena aukcija prethodile su neuspešnom pokušaju stečaja 2009, kada je i pokrenuto restrukturisanje. Aprila prošle godine, država i grad osposobili su proizvodnju posle četiri godine. Bogdan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata radnika, kaže da na računu firme trenutno nema dovoljno novca da se namire radnici koji su na sudu izborili isplatu zaostalih dohodaka i ostalih 95 zaposlenih. Zbog toga, ovi potonji primaju minimalac od po 17.900 dinara.
Jedino obrenovački „Dragan Marković”, čini se, odudara od sumorne situacije u beogradskim kombinatima. I u ovom preduzeću u toku je restrukturisanje, ali su stočarska i ratarska proizvodnja u usponu. Sladokusci hvale njihove mesne prerađevine, a ova firma je pomagala i drugima da stanu na noge, kao kada je prošle godine koncentratom za prehranu stoke snabdevala PIK „Zemun”.
D. Bukvić
----------------------------
Uslovi „Zelenog prstena”
Na ovogodišnjem konkursu Gradske uprave nazvanom „Zeleni prsten” za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava voćarima i povrtarima mogu da učestvuju nosioci registrovanih i aktivnih poljoprivrednih gazdinstava u Beogradu sa prebivalištem u prestonici. Pod uslovom da prošle godine nisu bili među odabranima, oni mogu da konkurišu za finansiranje polovine iznosa za nabavku i postavljanje opreme za zaštitu zasada jabučastog i jagodičastog voća, ili plastenika i sistema za navodnjavanje za povrtarsku proizvodnju.
Rok za podnošenje prijava je 27. septembar do 16 sati, a obrasci prijave dostupni su na sajtu www.beograd.rs ili na adresi Kraljice Marije 1/XVII, kancelarija 1713, svakog dana od 9 do 16 časova. Dodatne informacije mogu da se dobiju na brojeve telefona 7157-391 i 7157-395.
-----------------------------
Nema velikih bez malih
Nadležni treba da pomognu i kombinatima i pojedinačnim proizvođačima jer velikih nema bez malih i obratno, smatra Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede. On smatra da bi individualna gazdinstva, uz adekvatne subvencije, mogla da postanu uspešna mala i srednja preduzeća, koja bi svojom konkurentnošću podsticala velike sisteme na proizvodnju.
– Individualni poljoprivrednici mogli bi ujedno da proizvode kulture koje se sada uvoze. Zato treba podržati i njih, ali i kombinate koji imaju velike zemljišne površine, tim pre što je Beograd pravo tržište za njih – ističe Cvijanović.
objavljeno: 14.09.2011.
.jpg)
