Izvor: Blic, 02.Mar.2013, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Adžić: Problem je finansiranje rada u CERN-u, ne članarina
Nijedna država nije izbačena iz CERN-a zbog neplaćanja članarine i problem nije u tome, već u neplaćanju obaveznih delova za učešće srpskih istraživača u najvećim projektima u toj organizaciji, izjavio je danas vođa jednog od timova u CERN-u dr Petar Adžić.
- Tu preti opasnost da se naše aktivnosti ugase, na šta sam upozoravao godinama, ali se nije reagovalo - rekao je Tanjugu dr Adžić, koji je i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saradnju sa CERN-om (Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja).
- Pokušaćemo da to nekako premostimo u saradnji s Ministarstvom, ali ukoliko se brzo ne reaguje, posledice mogu biti katastrofalne - kazao je on.
Pojedini mediji su preneli da Srbija, iako je u januaru 2012. godine postala pridruženi član CERN-a, do danas nije platila članarinu koja za godinu dana iznosi milion švajcarskih franaka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović rekao je juče da neće biti dovedeno u pitanje učesće Srbije u CERN-u, iako nismo platili članarinu za prošlu godinu i da će novac, mada ga u budžetu nema dovoljno, biti obezbeđen.
Iz Ministarstva nauke poručuju da je uplaćeno više od polovine i da će izmiriti i ostala dugovanja, a mediji pišu da je veliki problem i što 25 srpskih naučnika koji rade u CERN-u od države ne dobijaju sredstva za putovanja, smeštaj, niti za troškove eksperimenata.
Prema rečima dr Adžića, timovi srpskih istraživača u CERN-u, među kojima ima i mnogo mladih ljudi, preuzeli su velike istraživačke obaveze.
- Tamo u CERN-u ne pitaju da li imamo mogućnosti da te obaveze ispunimo ili ne, a ako ih ne ispunimo, preuzeće ih neko drugi - istakao je dr Adžić, dodavši da je 20-godišnje kontinuirano angažovanje srpskih naučnika u toj organizaciji sada zaista dovedeno u opasnost.
On upozorava da će se, ukoliko se brzo ne reaguje, srpski istraživački timovi suočiti sa problemima kakve nijedna druga grupa u CERN-u nije imala i to, naglasio je, u godini kada se Srbija vratila u tu organizaciju.
- Dok nismo bili članovi CERN-a imali smo manje problema, jer smo koristili CERN-ove i druge strane fondove da bismo mogli kako-tako da pokrijemo minimalne aktivnosti, a ulaskom Srbije u CERN mi smo te fondove izgubili, jer se pretpostavlja da država čiji istraživači učestvuju u projektima treba da preuzme te obaveze, ali se to, nažalost, nije desilo - kazao je dr Adžić.
On veruje da će problem plaćanja članarine biti rešen i da CERN neće biti radikalan, istakavši da to uopšte nije problem, već da ključni problem ostaje finansiranje troškova rada srpskih istraživača u toj uglednoj organizaciji.
- Srpski timovi u Ženevi "rade na jednom od najvećih naučnotehnoloških projekta koji su ikada zamišljeni do sada, u prstenu koji se nalazi 100 metara pod zemljom, obima 27 kilometara, u kome se radi na četiri eksperimenta - rekao je dr Adžić, koji vodi projekat "CMS", jedan od najznačajnijih među eksperimentima.
Srpski timovi učestvuju u dva eksperimenta
Prema njegovim rečima, srpski timovi učestvuju u radu na dva, najznačajnija od četiri eksperimenta, a to su "Atlas" i "CMS".
Na projektu "CMS", kako je naveo Adžiž, radi se još od 1997. godine, a na njemu rade istraživači sa Fizičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke "Vinča", dok na eksperimentu "Atlas" radi grupa sa Instituta za fiziku od 2001-2002. godine, kao i grupa sa Instituta "Vinča", a ukupno ih ima manje od 30.
- Veliki broj naših mladih ljudi je plaćen od stranih laboratorija i od drugih istraživačkih timova zato što mi nemamo novca da ih platimo, a oni će se vratiti ovde, jer ostaju vezani za naše institucije u kojima su zaposleni, doneće neke nove tehnologije i obogatiti našu sredinu, što je i osnovni cilj rada u CERN-u - istakao je dr Adžić.
On je rekao da, pored srpskih studenata, postdiplomaca, mladih doktoranata, u CERN mogu da odlaze i nastavnici, pogotovu nastavnici fizike, radi obuke i pohađanja poznatih škola te organizacije.
- Mi smo, kao fizičari, vrlo uspešnim višedecenijskim radom omogućili državi da se vrati u CERN, a na njoj je da to iskoristi - istakao je on, dodavši da, pored istraživačkih i obrazovnih aktivnosti, CERN pruža priliku i za razvoj najnovijih tehnologija i inženjerstvo, što Srbija, na žalost, do sada nije iskoristila. U CERN-u sada ima više inženjera nego fizičara i CERN "nije samo fizika - objasnio je on.
Značaj članstva
Dr Adžić je naglasio da je Srbija prva među bivšim jugoslovenskim republikama koja je ponovo ušla u CERN, dok na članstvo sada čekaju Slovenija, Hrvatska, Turska i Rusija. Obrazlažući značaj ulaska Srbije u CERN, on je naveo da, prema ugovoru o članstvu u toj organizaciji, srpski građani svih profila, ne samo inženjeri i naučnici, imaju pravo da konkurišu za posao u toj prestižnoj instituciji, bilo na pet godina, bilo trajno, isto kao što to mogu i građani zemalja članica Evropske unije.
- Dakle, ulazak u CERN je, u stvari, ulazak u EU po naučnoj osnovi - zaključio je dr Adžić.
Povezane vesti: Atomskom sudaraču CERN-a sledi dvogodišnje mirovanje Stiven Hoking i CERN dobitnici Juri Milnerove nagrade Otkriveno zašto je Ajnštajn bio genije U Srbiji sa HIV-om živi 1.647 osoba U sredu rezlutati CERN-a o "Božjoj čestici"
