Izvor: Studio B, 25.Feb.2015, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AI: Pohvala Srbiji za rešavanje ubistava, kritika zbog Roma
U najnovijem godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2014-2015. godinu, koji je danas objavljen, konstatuje se da su nastavljene istrage o ubistvima nezavisnih novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
U Srbiji je ostvaren napredak u istraživanju nerešenih slučajeva ubistava novinara, dok krivično gonjenje odgovornih za ratne zločine sporo napreduje, a "vlada je pojačala uticaj na medije", ocenjuje organizacija Amnesti internešenel, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << iznoseći primedbe po pitanju još nekoliko "slučajeva", uključujući Rome, pripadnike Falungonga i druge.
U najnovijem godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2014-2015. godinu, koji je danas objavljen na sajtu ove organizacije, konstatuje se da su nastavljene istrage o ubistvima nezavisnih novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
AI podseća da su podignute optužnice protiv četvoro osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, uključujući bivšeg šefa službe državne bezbednosti Radomira Markovića, koji je ranije osuđen za ubistvo bivšeg predsednika Ivana Stambolića 2000. godine.
Navedeno je i da su javni komentari u kojima je kritikovan odgovor vlade na poplave koje su zadesile Srbiju u maju prošle godine, uklonjeni sa vladinih vebsajtova, a kritični pojedinici pozvani na "informativne razgovore" u policiji.
Takođe se tvrdi da je vebsajt Peščanik oboren nakon što je objavio navode o plagijatorstvu ministra unutrašnjih poslova Srbije.
U izveštaju stoji i da je 11 stranih državljana i podržavalaca pokreta "Falun Gong" nezakonito privedeno nakon što im je zabranjeno da protestuju protiv kineske vlade, a da su potom i deportovani.
Kad je reč o diskriminaciji, "Amnesti internešenel" navodi da su romska naselje nesrazmerno bila pogođena poplavama u maju, te da je 31 Romu, uključujući 12 dece, bio uskraćen pristup prihvatnom centru u Beogradu, a da su umesto toga smešteni u ratno sklonište, bez vode i sanitarnih uslova.
Dodaje se da Romi i druge manjine ostaju u opasnosti da budu nasilno iseljeni zbog planiranog rušenja njihovih kuća radi sprovođenja projekta "Beograd na vodi".
Ova organizacija konstatuje, takođe, da se o pretnjama i napadima na branioce prava i organizacija za zaštitu prava LGBT populacije nedovoljno istražuje.
U izveštaju stoji i da je u oktobru, nakon što je dron sa simbolom velike Albanije preleteo iznad terena na kojem je igrana fudbalska utakmica između Srbije i Albanije u Beogradu, napadnuto najmanje 33 objekta u vlasništvu Albanaca, uglavnom u Vojvodini.
U izveštaju se navodi i da, iako su ekshumirana tela 53 albanska civila u Raškoj, gde su pokopana 1999, i iako su sprovedena istraživanja u Batajnici gde je više od 800 tela ekshumirano u periodu 2000-2001, nema napretka u privođenju pravdi onih koji su organizvali transfer tela sa Kosova.
Amnesti o stanju ljudskih prava na Kosovu kao delu Srbije
Amnesti internešenel jedna je od retkih u svetu koja Kosovo i dalje u svojim izveštajima tretira kao deo Srbije, te je i u ovogodišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji ukazala da su kosovski Srbi i dalje izloženi napadima, da su i druge manjine diskriminisane, te da se očekuje osnivanje specijalnog suda koji će suditi pripadnicima bivše OVK.
Na Kosovu su nastavljene međuetničke tenzije, ocenjuje Amesti internešenel:"Nasilje na severu Kosova, međuetnički napadi i diskriminacija protiv manjina se nastavljaju", navodi se u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2014-2015. godinu, koji je danas objavljen na sajtu ove organizacije.
Amnesti internešenel podseća da su neki srpski političari sprečavani da uđu na Kosovo.
Organizacija takođe ukazuje da su kosovski Srbi, uključujući povratnike u Klinu, u februaru i oktobru pretrpeli napade na svoju imovinu, groblja i verske objekte.
Ti napadi su, navodi Amnesti, intenzivirani posle fudbalske utakmice između Srbije i Albanije u oktobru prošle godine.
AI podseća da na Kosovu treba da se osnuje specijalni sud koji će suditi bivšim članovima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za otmice Srba 1999. godine.
Takođe se konstatuje da UNMIK nije obezbedio reparaciju, uključujući obeštećenje, rođacima kosovskih Srba koji se vode kao nestali, kao što je preporučilo Savetodavno veće za ljudska prava.
Navodi se i da je politički lider kosovskih Srba Oliver Ivanović, koji je uhapšen u januaru, u avgustu optužen za podsticanje na ratne zločine 1999. i na ubistvo u februaru 2000.
Kad je reč o slobodi izražavanja, AI konstatuje da vlast utiče na medije, da su nastavljeni napadi na istraživačke novinare.
Organizacija konstatuje da postoje i zločini iz mržnje "zbog seksualne orijentacije ili identiteta".
Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su podvrgnuti rasprostranjenoj i sistematskoj diskriminaciji, pri čemu se primenjuje nedovoljan broj mera u cilju njihove integracije, stoji u izveštaju.
Podseća se i na navode da je oko 1.700 pojedinaca, ili oko 360 porodica, migriralo sa Kosova do novembra, tražeći azil u Mađarskoj, te da je prema podacima UNHCR 17.227 ljudi, većinom kosovskih Srba, ostalo raseljeno posle oružanog sukoba.
Do 30. novembra se samo 404 pripadnika manjinskih zajednica dobrovoljno vratilo na Kosovo, gde uslovi za njihovu reintegraciju ostaju prilično neadekvatni, zaključuje se u izveštaju AI, uz napomenu da je do oktobra 11.000 ljudi sa Kosova zatražilo azil u EU.
AI: Srbi u Hrvatskoj i dalje diskriminisani
Srbi u Hrvatskoj i dalje se suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja u javnom sektoru i povraćaja stanarskog prava, navodi AI.
Amnesti podseća i da je Ustavni sud u julu proglasio neustavnom peticiju za zabranu ograničenju upotrebe jezika manjina u jedinicama lokalne samuporave gde najmanje polovina populacije iz redova manjina.
Iako se peticija odnosila na čitavu zemlju, potpisnici - grupa hrvatskih veterana, izričito je tražila zabranu upotrebe dvojezičnih tabli u Vukovaru, podseća AI.
AI takođe navodi da mnogi Romi i dalje žive u podeljenim naseljima bez sigurnosti poseda i uz ograničen pristup osnovnim stvarima kao što su voda, struja, prevoz.
Romska deca se suočavaju sa segregacijom u školama, a odrasli sa diskriminacijom na tržištu rata zbog koje značajno veća stopa nezaposlenosti među Romima u poređenju sa drugim etničkim grupama. AI navodi da je podignuta optužnica protiv jednog bivše člana hrvatskih oružanih snaga za zločine tokom operacije Oluja 1995. godine.
U martu je oficir hrvatske vojske Božo Bačelić postao prva osoba osuđena pred nacionalnim sudovima za ratne zločine tokom operacije Oluja, a u toku su još dva procesa za zločine tokom operacija Oluja.
Ukupno osam pripadnika hrvatskih vojnih formacija i 15 pripadnika srpskih nalazi se na sudu zbog ratnih zločina.
Hrvatska je, kako se navodi, nastavila da odugovlači sa usvajanjem sveobuhvatnog pravnog okvira koji bi regulisali status svih civilnih žrtava rata i njihov pristup odšteti.
U avgustu Hrvatska je potpisala regionalnu deklaraciju o nestalim licima i obavezala se da će sprovoditi mere radi rasvetljavanja sudbine 2.200 još uvek nestalih u Hrvatskoj.
Takođe se dodaje da su prava porodice nestalih lica i dalje ugrožena zbog odsustva zakona o nestalim licima.
U izveštaju o Makedoniji, AI navodi da se ljudska prava sve više ograničavaju, kao i da su odnosi između makedonske i albanske populacije narušeni nasilnim protestima.
Takođe se ukazuje da makedonske vlasti nisu uspele da spreče i zaštite Rome od različitih oblika diskriminacije, te da Akcioni plan o inkluziji Roma još uvek nije primenjen.
U izveštaju se podseća da je specijalni izvestilac UN o slobodi izražvanja u aprilu kritikovao pogoršanje situacije kada je reč o slobodi izražavanja, pluralizmu i nezavisnosti medija.
Tokom majskih protesta, policija je zaplenila opremu tri medijske kuće i obrisala njihove snimke, a političari i dalje tuže novinare za klevetu.
Antidiskriminacioni zakon nije izmenjen u cilju zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, i borci za zaštitu prava LGBTI populacije su redovno izloženi pretnjama, ocenjuje se u izveštaj.
Kada je reč o Crnoj Gori, AI izdvaja da odluke u slučajevima ratnih zločina još uvek nisu u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Nezavisni novinari su predmet pretnji i napada, dok i dalje vlada nekažnjivost za policajce osumnjičene za maltretiranje.
Nakon formiranja komisije za praćenje policijskih istraga o napadima i pretnjama novinarima i nezavisnim medijima, ponovo otvorene su istrage o ubistvu novinara lista "Dan" Duška Jovanovića, a nastavljene su i istrage o nizu napada na list "Vijesti".
Osumnjičeni su uhapšeni u slučaju na novinarku "Dana" Lidije Nikčević, kao i za pokušaj ubistva novinara Tufika Softića u julu prošle godine.
Romi, Aškalije i Egipćani raseljeni sa Kosova 1999. godine i dalje su bez adekvatnog smeštaja, kaže se u izveštaju.
Oko trećina od 16.000 izbeglica u Crnoj Gori, među kojima je i 4.000 Roma, Aškalija i Egipćana sa Kosova, i dalje nema rešen pravni status.
Opisujući situaciju u BiH, AI ističe visoku stopu nezaposlenosti i nezadovoljstvo radom državnih institucija koji su, kako se podseća, izazvali masovne proteste praćene sukobima demonstranata i policije.
Pred domaćim sudovima se procesuiraju zločini, ali je napredak mali i nekažnjivost prisutna. Mnogim civilnim žrtvama rata i dalje nemaju pristup pravosuđu i odšteti.
AI navodi da su diskriminaciji izloženi Romi, ali i pripadnici LGBTI zajednice.
Kada je reč o Albaniji, Amnesti navodi da je nasilje i dalje rasprostranjeno a da žtve retko dobiju pravdu. Nekažnjivost je i dalje prisutna.
Siromašni ljudi, uključujući Rome, i dalje nemaju dovoljno mogućnost za pronalaženje adekvatnog smeštaja, uprkos obećanjima vlasti, a nekadašnje barake namenjene privremenom smeštaju žrtava prisilnog iseljavanja nisu ispunili međunarodne standarde.
