Izvor: Southeast European Times, 01.Dec.2011, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ACA se suočava sa pitanjima ekonomske konkurentnosti

Lindita Milo (Lati), predsednica Albanske komisije za konkurentnost, govori o izazovima iskorenjavanja korupcije i antikonkurentnim praksama.

01/12/2011

Jonilda Koči za Southeast European Times iz Tirane -- 1.12.2011.

Pre dvadeset godina, kada je Albanija izašla iz decenija komunizma, bila je jedna od najcentralizovanijih državnih ekonomija regiona, bez tržišnih načela i načela konkurentnosti. Uspostavljanje slobodne i otvorene konkurentne klime -- >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << jezgra slobodne tržišne ekonomije -- neophodno je dok zemlja privlači veću pažnju iz EU.

Nastala pre sedam godina, nezavisna albanska Komisija za konkurentnost fokusirana je na pitanja slobodne i efikasne konkurentnosti. Ona je izdala kazne u ukupnom iznosu od nekoliko miliona evra za antikorupcijske prakse i nameštanje cena.

U intervjuu za SETimes Lindita Milo (Lati), predsednica albanske Komisije za konukurenciju, objašnjava ograničenja sa kojima se njena komisija suočava.

SETimes: Kakva je struktura albanskog tržišta u pogledu efikasne i slobodne konkurencije? Prema istragama ACA, koje su industrije najkoncentrisanije ili u kojima vlada najveći monopol?

Milo (Lati): Albanska ekonomija može da se smatra malom ekonomijom, ne samo po veličini tržišta, nego i po veličini kompanija – 98 odsto njih ima manje od 20 zaposlenih. To utiče na broj onih koji posluju na određenom tržištu, zato što mogu efikasno da koriste svoje resurse.

[Mi smo] primetili da su kao rezultat otvaranja tržišta ili privatizacije na liberalizovanim tržištima, glavne kompanije u mobilnoj telefoniji, osiguranju i bankarstvu (koje dominiraju albanskom ekonomijom) izgubile udeo na tržištu.

Međutim, na tržištima kao što je uvoz tečnog gasa, primetili smo značajno povećanje nivoa koncentrisanosti. Druga tržišta su imala ograničenu konkurentnost zbog ekskluzivnih prava ili [su] imala ograničene prirodne resurse i monopole.

SETimes: Kako vidite primenu antimonopolskih zakona, s obzirom da se odnose na kartele, zloupotrebu dominantne pozicije i slično?

Milo (Lati): Efikasna primena zakona bazirana je na dva pristupa: a) primeni ovlašćenja koje nam pruža zakon i b) podsticanju primene zakona. Vlasti koriste sva ovlašćenja i instrumente koje su im dali zakonodavci. To je više nego očigledno ako pogledamo kazne koje je komisija izdala, od kazni kompanijama koje su odbile da pruže tražene informacije do kazni u ukupnom iznosu od nekoliko miliona evra za antikonkurentne prakse.

U poslednjih pet godina, od kada ja predsedavam komisijom, intervenisali smo u cilju unapređivanja slobodne i efikasne konkurentnosti na visoko koncentrisanim tržištima, kada je neka kompanija bila kažnjena zbog prekršaja. Vršili smo istrage različitih kompanija koje su imale dominantnu poziciju u pogledu određenih proizvoda ili segmenata tržišta, kao što su provizija za blagajničke zapise ili utovar i istovar tečnog gasa.

Takođe smo vršili istragu i kažnjavali kompanije za antikonkurentne prakse u vidu zabranjenih dogovora, kao što su nameštanje cena ili usklađivanje praksi na liberalizovanim tržištima, ali su se glavne kompanije složile [da] ograniče efektivnu konkurenciju.

SETimes: Kako gledate na zakon o konkurentnosti u Albaniji i njegovu implementaciju? Da li mislite da je sprovođenje zakona i propisa o konkurentnosti u Albaniji i dalje slabo, s obzirom na činjenicu da su novčane kazne još u proceduri kod sudskog izvršioca?

Milo (Lati): Komisija za konkurentnost jedna je od institucija koje garantuju fer-plej na tržištima. Ona štiti kompanije i potrošače od nekonkurentnog ponašanja moćnih igrača koji žele da poremete slobodnu i [pravednu] konkurenciju. Međutim, komisija nije jedina institucija zadužena za to. Efikasnost službe je uslovljena aktivnošću drugih tržišnih institucija koje same po sebi čine sistem. Komisija je jedan od delova ovog sistema.

Mada se o tome godinama raspravljalo, određivanje institucije koja bi bila zadužena za prikupljanje novčanih kazni koje nametne Komisija pokazalo se kao problematično zbog zakonskih izmena. Ti problemi su rešeni odobrenjem amandmana u zakonu o zaštiti konkurentnosti i administrativnim prekršajima. Oba zakona su odobrena 2010. godine. Sada je na Kancelariji sudskog izvršioca u Tirani da obavi ostalo. Vrlo je važno da kompanije vide da se odluke Komisije sprovode. To će pomoći da se poveća kultura konkurentnosti.

SETimes: Šta su glavni izazovi u pogledu izmene odluka Komisije za konkurentnost od strane okružnih i žalbenih sudova?

Milo (Lati): Iskustva Komisije sa sudom nekada su pozitivna, a nekada negativna. Problemi sa pravosuđem dobro su poznati, a posebno trajanje procedure. Takođe postoji nepoznavanje pitanja konkurentnosti kod sudija koji su novi u albanskom pravosudnom sistemu. Zadovoljni smo što se stvari pomeraju, a sudije mogu da se okrenu odlukama koje su već donete u Žalbenom sudu kako bi imale jasniju sliku o zakonu o konkurentnosti.

SETimes: Kakva je situacija sa konkurentnošću u Albaniji u poređenju sa drugim zemljama regiona?

Milo (Lati): Albanija i druge zemlje regiona su u intenzivnom procesu evropeizacije i suočavaju se sa reformskim procesom na ekonomskom, političkom i socijalnom polju radi ispunjavanja evropskih kriterijuma. Mi brzo povećavamo prekograničnu trgovinu i razmenu, privatni kapital, direktne strane investicije multinacionalnih korporacija i deregulaciju sektora koji su ranije bili u vlasništvu ili pod kontrolom države.

Prakse koje bi mogle da priguše konkurenciju postale su vidljivije, a posebno tamo gde je vladin monopol zamenjen privatnim monopolom. Naše ekonomije su slične u smislu BDP i u procesu liberalizacije. Suočavamo se sa istim izazovima. Sarađujemo jedni sa drugima i razmenjujemo brojna iskustva [da bismo] učili od najiskusnijih zemalja.

Nastavak na Southeast European Times...