Izvor: Press, 29.Jan.2015, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
8 dana ćutao na Trgu Republike: Više ga nećete videti
Dražen Horvatić (22) je nemo držao plastičnu flašu iznad šahta na Trgu republike sve do juče kada je taj ritual ponovio osmi dan, poslednji.
Gledao je ispred sebe, dok su Beograđani zbunjeno posmatrali šta se dešava oko njih. Nisu znali da će za samo nekoliko sati student Filološkog fakulteta preći sa omiljenog gradskog mesta za sastanke na lokaciju koju povezujemo sa rastancima - čekaonicu Aerodroma >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << "Nikola Tesla". Odlazi iz Srbije.
- Ova flaša je nekada bila puna vode, baš kao što je i Srbija bila bogata inteligentnim mladim ljudima. Sedam dana sam bio na ovom mestu i odlivao pomalo. Ovo je poslednji trenutak. Vode nema više. Danas odlazim i ja - rekao je mladić za "24 sata".
Dražen se sprema da ode u Dansku, budući da taj jezik i studira, a u njoj će provesti najmanje pola godine radeći i usavršavajući se. Ono što ga najviše brine je baš ta reč - najmanje.
- To što ja sad stojim ovde je deo minimalističkog projekta koji sam nazvao "Odliv". Ovo nije umetnički performans, nego izražavanje stava i apel nadležnim institucijama. Ja želim da se vratim. Volim ovu zemlju i ona je neotuđiv deo mene, zato se i nadam da će meni i drugim mladim ljudima u Srbiji biti obezbeđeni uslovi da u njoj možemo da živimo i radimo - rekao je momak podešavajući ranac na ramenima.
Tokom prethodnih sedam dana Dražen je sa koleginicom Ivanom Jovanović, koja ga je snimala, iskusio razne reakcije ljudi. I one su bile jedna celina projekta, drugu je upravo završavao.
- Pogledaju me, začude se. Osvrnu se i komentarišu međusobno ali niko ne prilazi. Dolazila je samo komunalna policija, ali nisu mi pravili problem - kaže student:
Dok su ga prijatelji nekoliko koraka dalje čekali da se pozdrave, Dražen je lagano, natenane, obavljao poslednje pripreme za put. Na komentar da liči na Danca i da će se verovatno uklopiti, odmahnuo je glavom.
- Nije to baš tako. Govorim jezik odlično, znam da mogu da prođem kao "domaći" ali za njih ću uvek biti stranac. Pišem i stvaram rečima, ali ovde stojim bez njih. Najlepše pišem na maternjem jeziku i voleo bih da mu se vratim. Samo prošle godine pet prijatelja mi je otišlo iz Srbije - otkrio je student i krenuo sam ka Zelenom vencu.
