Izvor: B92, 10.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
26. februara presuda po tužbi BiH
Beograd -- Pred Međunarodnim sudom pravde 26. februara biće izrečena presuda po tužbi BiH protiv SRJ za genocid u ratu u Bosni.
Uoči izricanja presude u sporu Bosne i Hercegovine i Srbije pred najvišom pravnom instancom Ujedinjenih nacija, glavni pravni zastupnik Beograda Radoslav Stojanović kaže da ne veruje da sud može proglasiti Srbiju krivom za genocid.
Sarajevske vlasti najavljivale su da će, ukoliko dobiju spor, od Srbije tražiti nadoknadu štete koja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se meri desetinama milijardi dolara.
Tokom višegodišnjeg spora u Hagu, pravni tim Srbije osporavao je nadležnost Međunarodnog suda Ujedinjenih nacija da presuđuje po bosanskoj tužbi, budući da Jugoslavija kada je tužena nije bila članica te organizacije.
Istovremeno, ne dovodeći u pitanje da su širom Bosne počinjeni teški zločini, zastupnici Srbije tvrdili su da se oni ne mogu okvalifikovati kao genocid, niti se za takav zločin Srbija može proglasiti odgovornom.
"Mi smo pošli od osnovnog stava da niko i ništa ne može dokazati su Srbija i srpski narod imali nameru da unište muslimanski narod. Bez ove namere, nema zločina genocida, i ja mislim da smo mi to uspešno dokazali pred sudom. U tom smislu, ja nisam optimista ili pesimista, gledajući to sa strane, već sam optimista jer smatram da je jednostavno nemoguće da se donese odluka kojom se Srbija osuđuje", kaže glavni pravni zastupnik Srbije Radoslav Stojanović.
Pravni tim Bosne i Hercegovine zasnovao je veliki deo svoje tužbe na procesima koji su vođeni pred Haškim tribunalom. Taj sud je, međutim, tokom svog dvanaestogodišnjeg rada doneo samo jednu pravosnažnu presudu kojom je konstatovano da je genocid izvršen u Srebrenici.
U svim ostalim procesima do sada, posle suđenja liderima bosanskih Srba Biljani Plavšić, Momčilu Krajišniku, Radoslavu Brđaninu, Milomiru Stakiću, odbacivani su navodi Tuzilastva da je genocid počinjen i u drugim delovima Bosne.
Profesor Stojanović kaže da ta činjenica ide u korist Srbije, ali da su pozicije mogle biti još bolje. Da je pronađen i Haškom tribunalu izručen Ratko Mladić, bosanska strana ostala bi i bez argumenta da Srbija i danas pruža utočište najodgovornijem za zločin u Srebrenici.
"Ali u Konvecniji o genocidu postoji i obavaza kažnjavanja onih koji su izvršili genocid, tako da bi Srbija mogla eventualno znog toga što nije izručila generala Ratka Mladića, koji je optužen za genocid, da bude okrivljena što nije kaznila ili bar nije omogućila da se kazni onaj ko je izvršio genocid", objašnjava Stojanović.
Posle raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore, Podgorica je zauzela stav da spor pred Međunarodnim sudom u Hagu sa njom nema veze jer je Srbija nastavljač kontinuiteta bivše države.
Uz komentar da to nije pitanje kojim bi Beograd previše trebalo da se bavi, profesor Stojanović kaže da odluku po tom pitanju donosi sud pri čemu nije nevažan stav podnosioca tužbe Bosne i Hercegovine.
Profesor Radoslav Stojanović biće gost Antonele Rihe u emisiji Poligraf na TV B92 u ponedeljak u 19 časova.
.jpg)
