Izvor: Politika, 04.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
1389.
Pre neki dan, na svetlo obojenom zidu koji drži kapiju mog dvorišta u Žarkovu, neko je, crvenim lakom, ispisao oko pola metra velike brojke: 1389. Sa tačkom na kraju, da bude i gramatički precizno da je reč o godini.
Znamo kojoj. Jasno je i na šta je anonimni pisac hteo da podseti. Koga? Pa sigurno ne samo mene: mesto je baš zgodno – pored te kapije svakodnevno prolazi dosta ljudi, nedaleko je autobuska stanica.
Video sam potom isti grafit, ispisan istom rukom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na još nekoliko isto tako podesnih zidova. Pomislio sam prvo da ga prekrečim, ali sam zaključio da ne bi vredelo: osnova je isuviše svetla, a boja brojki preterano jaka. Videlo bi se i posle toga, a i ne bi bilo baš lepo. Tako će ovaj podsetnik na godinu Boja na Kosovu praviti društvo kućnom broju još mnogo godina.
Pokušao sam da razumem mladog čoveka koji je ovo uradio – jer ne mogu da zamislim nekog u zrelim godinama kako na brzinu, sprejom, pravi ovakav podvig. Prosto, poslednjih nedelja o ovoj temi svakodnevno se izgovaraju krupne reči, zaveti i zakletve. Pa se osetio pozvanim da svemu pruži i lični doprinos.
Ali ostao sam u dilemi da li je ovo čin patriotizma ili vandalizma? Možda je to što je uradio rezultat njegovog besa koji nije umeo drugačije da usmeri. Pa pomislim, bolje je što je ovo napisao nego da je nešto razbio.
Ali, kad je već patriotizam na dnevnom redu, hajde da razjasnimo pojmove i tako predupredimo nesporazume.
Patriotizam je, po nespornoj definiciji, ljubav i lojalnost prema svojoj zemlji. Patriota je dakle onaj ko svoju zemlju voli, podržava je i spreman je da joj služi.
Ima mnogo načina da se zemlja voli, da se podržava i da joj se služi. Rekao bih da je srž patriotizma posvećenost dobrobiti svoje zemlje i njenim ljudima. „Patriotizam je pre svega osećaj nacionalne odgovornosti”, napisao je davno Adlaj Stivenson, objašnjavajući potom da to nikako nije nekontrolisani izliv emocija, već mirna i postojana posvećenost, tokom celog života.
S tim na umu konstatujem da je, gde god se okrenem, previše banalnih primera nepatriotskog činjenja.
Vidim ih u automobilu parkiranom na trotoaru tako da pešaci moraju na kolovoz da bi ga obišli. Vidim ih u kesama đubreta izbačenim kroz prozor automobila na putu kroz Košutnjak kad odlazim na posao, u praznom odvodu slivnika sa koga je neko skinuo rešetku. U stranačkim plakatima koji su naružili fasade, u zapuštenim ulazima stambenih zgrada...
Siguran sam i da nisam jedini koji se loše osećao posle nedavne orgije razbijanja izloga, pohara radnji, demoliranja ambasada. Setio sam se tim povodom reči poznatog pacifiste: „Ako želite simboličan gest, nemojte da zapalite zastavu, operite je”.
Nije patriotski bojkotovati stranu robu, patriotizam je napraviti bolji domaći proizvod. Ljubav prema svom narodu ne mora da podrazumeva mržnju prema drugom.
A možda je, u stvari, najviše u pravu Mark Tven: „Nacija je podeljena: jedna polovina su patriote, a druga izdajnici, ali je teško reći koji su koji”.
Milan Mišić
[objavljeno: 04/03/2008]
