Ко је био новосадски Платон?

Izvor: GradskeInfo.rs, 03.Dec.2022, 16:01

Ко је био новосадски Платон?

Један Павле, рођен давне 1787. године, заувек је обележио српску, новосадску историју. Иако је рођен у Сомбору, у Новом Саду је провео велики део свог живота где је и умро 1867. године. Фото: WikimediaCommons/Josef Kriehuber
Ретко ко га зна као Павла, али сте зато сви чули за Владику Платона Атанацковића >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << како је остао познат у народу.
Осим што је за живота био владика бачки и будимски, био је писац и народни добротвор. Био је и председник Матице српске, по чему га огроман број Новосађана зна.
Именован је за почасног члана Друштва српске словености и Српског ученог друштва.
Први професор Учитељске школе у Сентандреји Гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима, а затим је положио учитељски испит, оженио се и постао свештеник и учитељ у Сомбору 1809. године. Истакао се као добар педагог, па је постао први професор Учитељске школе у Сентандреји. Остао је професор Учитељске школе и када се она преселила из Сантандреје у Сомбор.
Поред свега тога у Сомбору је био парох.
Трновит пут до владике Пошто му је умрла попадија, отишао је у Сремске Карловце, где се закалуђерио 1829. године након дужег искушења у Крушедолу.
Постао је игуман и архимандрит у Шишатовцу, па у Бездину. За будимскога владику постављен је 1839. године.
Након смрти Саве Текелије, био је једно време председник Матице српске. Помогао је да се Текелијино имање очува као власништво Српскога завода у Пешти, коме је и био завештан.
Уследиле су тешке године за Платона Атанацковића… Фото: WikimediaCommons/Pavle Simić
За време Српскога народнога покрета 1848 – 1849. нашао се у веома тешком положају.
Најпре је одбио место начелника за православну цркву у мађарском министарству просвете, али у то време Јосиф Рајачић је проглашен за патријарха Срба у Војводини Српској.
Пошто је патријарх Рајачић постао неприхватљив мађарским властима Платон Атанацковић је 25. јуна 1848. био присиљен да прими од мађарских власти управу над српском црквом у Угарској, тачније да прихвати одавно упражњено место будимскога владике.
Пошто је Рајачић у то време већ био прекинуо односе са мађарским властима није признавао ни Платона за будимскога владику.
Мађарске власти су онда целу православну цркву у Мађарској повериле Платону, а Рајачића прогласили издајником. То је био повод каснијега дуготрајнога спора Платона и Рајачића.
Сукоб је трајао годинама, а окончан је тиме што је Фрањо Јосип Платона одредио за владику у Новом Саду. Могло би се рећи да од тада датира његова љубав према овом граду, за који је много тога учинио.

Родољубље је било на месту број 1 Атанацковићу, а то је и доказао тако што је дао 40.000 форинти за оснивање српске правне академије у Новом Саду.
Уз то је купио штампарију Данила Медаковића и поклонио је српској новосадској гимназији.
Читав свој живот се бавио просветом и чинио је све што је у његовој моћи да српска деца буду првенство школована. Основао је у Сомбору фонд, назван Платонеум за издржавање сиромашних ученика Учитељске школе.
Помагао је Српском народном позоришту и другим установама. На Алмашком гробљу код Новог Сада подигао је себи капелу за гробницу, а поред ње је установио школу са станом за учитеља и осигурао им издржавање.
Новчано је помагао и православној цркви, као и новосадској болници.
Новосађани су у знак захвалности приредили бакљаду у његову част 1861. године, а поздравни говор одржао је ни мање ни више него Светозар Милетић. Познат и по својим делима, издао је преко 40 књижевних радова од којих су најзначајнији: “Принос родољубивих мислеј на жертвеник народнога напретка”, “Дијеталне беседе”, “Повјест резиденције епископа будимскаго”, “Педагогика”, “Методика”.
Новосађани су и у тадашње време схватали његов значај, али оно што, нажалост, није доживео јесте бисту испред Матице српске.
Биста висока 210 цениметара, подигнута је 1976. године у част Владике Платона Атанацковића. Рађена је у бронзи, на постаменту од мермера, од стране београдског вајара Небојше Митрића.
Фото: WikimediaCommons/Micki Čiji lik krasi zgradu jedne detelinarske ulice? Ko je bio čika Steva?

Преузмите андроид апликацију.
Чланак Ко је био новосадски Платон? се појављује прво на Градске инфо.

Nastavak na GradskeInfo.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta GradskeInfo.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta GradskeInfo.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.