Izvor: Vesti-online.com, 18.Mar.2012, 15:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Variola vera i dalje preti

Opasni virus variole vere (velikih boginja) poseduju Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti i Istraživački institut virusologije i biotehnologije u Koltsovu, u novosibirskoj oblasti, u Ruskoj Federaciji, pišu beogradski mediji.

"Znamo da virus tamo zvanično postoji i čuva se da bi se sprovodila određena naučna ispitivanja. Međutim, sve dok ga neko ima postoji realna opasnost od ponovne pojave epidemije variole“, kaže za "Alo!“ profesor dr Dragan Mikić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << načelnik prvog odeljenja Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Profesor Mikić ističe da nije sasvim isključeno da ovaj opaki virus, koji je tokom prethodnih vekova usmrtio milione ljudi širom sveta, u tajnosti čuva još neko.

- Biološko oružje nazivaju atomskom bombom siromašnih naroda, zbog čega je strah najmoćnijih zemalja na svetu od njegove upotrebe potpuno opravdan. Stalno je prisutna sumnja da biološko oružje u tajnosti čuvaju neke u tehnološkom smislu manje moćne zemlje. Takav je bio slučaj i s Irakom, što je bio jedan od povoda za oružanu agresiju na tu zemlju. Na našim stručnim sastancima, kada se govori o bioterorizmu, pominje se i podatak da su Amerikanci pripremili vakcinu protiv variole za celu svoju vojsku. Bilo je predloga da se virus variole potpuno uništi i stalno se o tome govori. Međutim, takve ideje nisu prihvaćene od svih niti su sve zemlje potpisale konvenciju o zabrani proizvodnje i čuvanja bioloških agenasa - kaže profesor Mikić i upozorava da uvek postoji bojazan da neka teroristička grupa dođe u posed virusa variole i upotrebi ga za ispunjenje svojih ciljeva.

U savremenom svetu u kojem ljudi praktično nemaju nikakvu otpornost prema virusu variole, posledice njegove ponovne pojave i širenja mogle bi da budu nesagledive, ističe ugledni infektolog.

Profesor Mikić navodi da je strah od širenja variole opravdan jer se od 1979. ne sprovodi redovna vakcinacija nigde u svetu, pa ni kod nas.

- Strah je opravdan i zbog činjenice da je u ranijim epidemijama variole zabeležena smrtnost i do 40 odsto, a vakcinu protiv variole nemamo jer nemamo ni virus. U slučaju da na nekoj teritoriji dođe do epidemije variole, pitanje je kako bi se napravila i nabavila vakcina protiv te opake bolesti - objašnjava profesor Mikić i podseća da su i lekari VMA aktivno učestvovali u suzbijanju epidemije variole u Jugoslaviji, 1972 godine.

Profesor ističe da je tada bolest praktično prepoznala majka jednog obolelog Albanca u Prizrenu, koja je rekla da joj liči na arapske boginje. Veoma brzo nakon toga, potvrda je došla od naših eksperata iz Beograda, koji su iskustva sticali boreći se protiv variole u Africi. Naime, prethodna epidemija variole u Jugoslaviji bila je 1930, pa su retki bili lekari koji su 1972. imali iskustva s variolom. Ta činjenica nas upozorava da danas, tačno 40 godina od izbijanja poslednje epidemije variole vere u našoj zemlji, moramo sprovoditi kvalitetnu i stalnu edukaciju naših lekara i u toj oblasti, potencira profesor Mikić.

- Tadašnja vlast je marta 1972. nekoliko dana kasnila sa zvaničnom objavom epidemije. Spekulisalo se da je to urađeno zbog turističke sezone u tadašnjoj Jugoslaviji i da je iz istog razloga objavljeno da je epidemija završena, iako je bilo pojedinačnih slučajeva variole sve do maja 1972. Za vreme epidemije, zbog zaraze u Beogradu se "svako svakog bojao". Međutim, tadašnji lekari i medicinsko osoblje su se hrabro suočili sa svim opasnostima, pa i mogućim smrtnim ishodom. To potvrđuje i podatak da je smrtnost od variole među njima bila veća u odnosu na opštu populaciju, odnosno veća od 20 odsto. Da se po bolnicama variola odlično širi govorila je brojka od 84 osobe koje su zaražene u zdravstvenim ustanovama tokom epidemije variole - navodi profesor Mikić.

O tome da li je epidemiju u Srbiju doneo Ibrahim Hoti, Albanac sa Kosova, ili je variola bila sredstvo biološkog rata, profesor kaže:

- Zvanično je prihvaćena prva verzija, ali je ostao crv sumnje da je to nama tada ipak bilo ubačeno, pa makar i preko samog Hotija. U svakom slučaju, bilo bi opasno da potpuno zaboravimo na činjenicu da "bolest često rešava ljudske sudbine, a da epidemije zaraznih bolesti rešavaju sudbine naroda“, i to ne samo kada je reč o varioli.
Pogledaj vesti o: Variola Vera

Nastavak na Vesti-online.com...