Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine je stigao sa Kosova i Metohije. Epidemija je počela u selu Danjane kod Đakovice i proširila se preko Raške oblasti na Čačak i Beograd.
Zvanična verzija koja postoji je da je bolest u zemlju uneo Ibrahim Hoti po povratku sa hadžiluka iz Meke 1972. godine. Vratio se kući ženi i deci, gde se nekoliko dana osećao lošije, posle par dana mu je bilo bolje, mislili su da je posledica putovanja. Međutim ispostavilo se da je to prvi slučaj poslednje epidemije velikih boginja u Evropi.
Do tog trenutka se smatralo da je ova smrtonosna bolest iskorenjena jer je poslednja epidemija zabeležena u Americi 1949. godine. Poslednji zabeležen slučaj u Srbiji bio je 1923. godine, ništa nije ukazivalo na to da će za par dana cela zemlja SFRJ, Evropa i ostatak sveta biti pod pretnjom pandemije. Hoti je preživeo, a prva žrtva je bio Latif Mumdžić pored Tutina, koji je umro bez prave dijagnoze. Kasnije je utvrđeno da je bolest velikih boginja. Ekipa virusologa i epidemiologa s instituta Torlak ugledala je pod mikroskopom virus variole vere 15. marta 1972, a već sledećeg dana Glas Amerike je objavio vest da će Jugoslavija čitavu nedelju biti pod embargom.
Od velikih boginja u proleće 1972. u Jugoslaviji je zvanično obolelo 175 i umrlo 35 ljudi. Strah je tada paralisao Beograd, jer se variola lako prenosila kapljičnim putem. Epidemija je trajala do 30. aprila kada je dekretom proglašeno odjavljivanje da bi se spasla turistička sezona na Hrvatskom primorju. Manjih talasa obolevanja bilo je do sredine maja.
Zbog velike političke igre, kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično zavedeno. Tokom epidemije umrle su i dve medicinske sestre, Dušica Spasić i Milka Đurašić. Pune 42. godine se verovalo da je variola iskorenjena, poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima je zabeležen 1930. godine a bolest se vratila u martu 1972. godine.
Odnela je za sobom 40 života, 26 na Kosovu i Metohiji, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku, i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu. Pod Avalom su bila smeštena 32 slučaja obolelih od variole, od kojih je šest umrlo. Pored bolničkih, postojala su i četiri vanbolnička karantina, u koje su upućivani građani, koji su sa obolelima imali kontakt prvog reda. Prvi je otvoren u objektu Ferijalnog saveza Mladost 23. marta a ostala tri u hotelu Nacional, u Centru za predvojničku obuku Bubanj Potok, i motelu Šumadija, otvarani su sukcesivno, kada je prethodni bio popunjen.
U ovim vanbolničkim karantinima do 29. aprila kada je zatvoren poslednji, bilo je izolovano 405 lica, dok su obolela samo četiri. U toku od deset dana u Beogradu vakcinu na 727 punktova prima njih 1.849.341. Oko 600.000 ljudi je revakcinisano. Revakcinacija je završena 15. aprila. Većina stanovništva vakcinisana je metodom skarifikacije gde se koža prvo očisti alkoholom, a zatim se sterilnom lancetom vakcina nanese na dva mesta, međusobno udaljena pet do deset cm, na spoljnoj strani nadlaktice, na kojima su napravljena dva uspravna i dva poprečna zareza, dužine oko jedan santimetar. Pištolji za vakcinaciju po američkoj metodi Jet gan stigli su pred sam kraj vakcinacije. U toku vakcinacije u Institutu Torlak je obustavljena svaka proizvodnja, i sve je bilo potčinjeno dijagnostici variole i kontroli vakcine i hiperimunogamaglobulina.
Uzorci zloglasnog virusa velikih boginja, uzročnika jedne od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji nalaze se u dve strogo čuvane laboratorije, u Atlanti i u Koltosovu. Uništenje zloglasnog virusa velikih boginja se priprema decenijama.
Virus Variola Vera je samo u 20. veku odneo 300 miliona života. Zahvaljujući masovnim akcijama vakcinacije, velike boginje su iskorenjene 1979. godine, što je ogromna pobeda Svetske zdravstvene organizacije.
Ipak nekoliko stotina uzoraka Variole Vere je još u životu, a te zalihe teškog virusa se čuvaju u specijalnim bezbednosnim uslovima u američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, kao i u ruskom Državnom centru za virologiju i biotehnologiju u Koltosovu blizu Novosibirska. Na uticaj ove teme snimljen je kod nas i film Variola Vera 1982. godine u režiji Gorana Markovića koji je napisao i scenario uz pomoć Milana Nikolića.
Radnja filma prati događaje i scene u toku epidemije velikih boginja na teritoriji tadašnje SR Srbije, republike bivše SFRJ 1972. godine gde se prati tok epidemije kao i njen uticaj na psihu i ponašanje ljudi koji su izloženi velikim opasnostima koje ona nosi sa sobom.
"Gde se bre, Kosta?"! Vreme je da ponovimo omiljene replike iz filma "Bure baruta"! Petak na "Blic televiziji"!
"Prođe mi mladost dok se vi napijete kafe", samo je jedan od rečenica iz kultnog filma Gorana Paskaljevića "Bure baruta" u kojem imamo priliku da...
Izvor: Blic, 10.Nov.2023, 10:21
U petak na "Blic televiziji": Zašto se i posle više od četiri decenije plašimo filma "Variola vera"?
Radnja filma "Variola vera", koji možete da pogledate na "Blic televiziji". prati događaje u toku epidemije velikih boginja na teritoriji tadašnje Socijalističke republike Srbije, 1972. godine....
Izvor: Blic, 14.Jul.2023, 08:01
Minutom ćutanja za stradale u Srbiji počeo 16. Beldoks
Minutom ćutanja za žrtve dva masovna ubistva u Srbiji večeras je u Beogradu počeo 16. Međunarodni festival dokumentarnog filma - Beldoks.Zbog tragičnih događanja u Srbiji početkom meseca nije bilo svečanog otvaranja.Festival je počeo prikazivanjem filma Mladena Kovačevića "Još jedno proleće", posle kojeg je autor razgovarao s publikom.Taj dokumentarni medicinski triler o epidemiji variole vere (velikih boginja) u Jugoslaviji 1972. godine, u celosti je sastavljen od arhivskih snimaka...
Izvor: Beta, 10.Maj.2023, 23:01
Film Mladena Kovačevića 'Još jedno proleće' sutra otvara Beldoks
Šesnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks biće otvoren filmom Mladena Kovačevića "Još jedno proleće" sutra, u sredu, u Domu omladine Beograda.Taj dokumentarni medicinski triler o epidemiji variole vere (velikih boginja) u Jugoslaviji 1972. godine, u celosti je sastavljen od arhivskih snimaka i rekonstruiše događaje od trenutka kada je virus s bazara u Iraku unet u Jugoslaviju.Priča je bazirana na intimnom sećanju naratora i protagoniste, doktora Zorana Radovanovića.Festival...
Izvor: Beta, 09.Maj.2023, 16:58
Dobrovoljno je otišla u smrt sa samo 22 godine, negujući bolesne od variole vere: Ovo je heroina zdravstva
Koliko su medicinski radnici požrtvovani, hrabri i koliko je veliki teret postavljen na njihovim leđima mogli smo se uveriti tokom epidemije korona virusa. Međutim, koliku žrtvu podnose decenijama...
Izvor: B92, 24.Mar.2023, 16:42
Kao beba preživeo pakao Variole vere – danas je živ samo zavaljujući doktoru heroju
Pre korona virusa, tog marta 1972. godine tadašnja Jugoslavija dobro je zapamtila šta znači reč epidemija.
Izvor: B92, 16.Mar.2023, 14:01
"Od BOGINJA nisu mogli da mi nađu venu za transfuziju" Zoran je jedva preživeo pakao VARIOLE VERE, danas je živ zahvaljujući OVOM doktoru (FOTO)
Pre korona virusa, tog marta 1972. godine tadašnja Jugoslavija dobro je zapamtila šta znači reč epidemija. Kliconoša Variole vere bio je učitelj iz Tutina smešten u čačanskoj bolnici. Nakon...
Izvor: Blic, 16.Mar.2023
.jpg)
