Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Mar.2022, 14:35
Gligić: Savršeno smo se izborili sa variola verom
Naša zemlja se savršeno izborila sa epidemijom variole vere 1972. godine, kao nijedna druga zemlja u Evropi, i za to smo dobili priznanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), izjavila je virusolog Ana Gligić, koja je na današnji dan pre 50 godina izolovala virus variole vere u Torlaku.
Gligićeva, koja je u to vreme bila šef Referentne nacionalne laboratorije u Torlaku, ističe za Tanjug da je naša zemlja bila spremna za tako nešto, pošto su postojale najave da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bi moglo doći do epidemije nekog virusa, zbog povećanja međunarodnog saobraćaja.
Gligićeva koja ima i specijalizaciju iz medicinske mikrobiologije, pre nego što se variola vera stvarno desila, imala je četiri lažne uzbune na nju.
"Imali smo kontrolne punktove na aerodromima, ali donosilac je došao autobusom i nije poštovao propise. Kao vakcinisan i zaražen inficirao je veliki broj ljudi. Zaraženi su ljudi na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i u Srbiji", priča Gligićeva.
Ona napominje da je variola 18 puta ulazila u Evropu, ali da je u našoj zemlji nije bilo od 1934. i da lekari te 1972. nisu umeli da je prepoznaju.
Gligićeva kaže da je njena odgovornost bila da potvrdi slučaj i da javi ko je pozitivan, a zatim su dalje traženi kontakti od potvrđenih slučajeva i stavljani u karantin.
"Karantini su otvarani u hotelima. Oko 2.500 ljudi koji su bili u kontaktu morali su u karantin, čak su i mene terali", kaže Gligićeva.
Pozitivni rezultati, navodi, pronađeni su kod 175 ljudi, a 35 je umrlo.
Ističe da je posle epidemije bilo veoma važno da unište virus i sav materijal sa kojim su radili, da ne bi bio izvor zaraze što se dešavalo u svetu, ali ne i kod nas.
To je bio zahtev SZO, jer se virus variole čuva samo na dva mesta u svetu - u Centru za kontrolu bolesti u SAD i u jednom institutu u Sibiru u Rusiji, ističe Gligićeva.
"Virus i ostali materijal smo uništili na način na koji je propisala SZO. Autoklav je radio određeno vreme na jednu i po atmosferu, kako se inače uništvaju virusi. Po mom zahtevu, autoklav je pušten dva puta, a zatim smo materijal stavili u metalne sanduke, polili mazutom i zapalili, a posle zakopali u zemlju u Torlaku", navodi Gligićeva.
Ona dodaje da je taj materijal zakopan ne zato što je zarazan, već zato što nisu znali šta će sa njim, ali da je apsolutno obezbeđen i da u njemu nema ništa živo.
"Dobili smo veliko priznanje od sveta i SZO da smo od 15. marta do polovine aprila sanirali najveću posleratnu epidemiju variole vere u Evropi", ističe Gligićeva.
Ona naglašava da su iskoristili mnogo iz te epidemije, pre svega da ukažu kako vakcinacija deluje na trudnice, i da njihove publikacije i danas imaju veliki broj pregleda i čitanost.
"Najponosnija sam na to što sam radila sa tri najopasnija virusa - variolom, marburgom i krimsko-kongoanskim, a da ni ja, niti bilo ko od mojih ljudi nije dobio infekciju. Ne znam ni jednu drugu laboratoriju u svetu koja je prošla bez laboratorijske infekcije", poručuje Gligićeva.
Ona naglašava da je, čim se potvrdila variola, počela vakcinacija u kojoj je u roku od osam do 10 dana vakcinisalo 18 miliona ljudi.
"Ta masovna vakcinacija u kratkom vremenu je veliki uspeh. Međutim, nije se vodila evidencija ko od čega boluje, tako da su vakcinisani i ljudi koji nisu trebali, pre svega teški bolesnici", ističe virusolog.
Ona naglašava da se zalagala za masovnu vakcinaciju i po izbijanju koronavirusa i da je samo to moglo da donese uspeh, ali da, na žalost, tada nije bilo vakcine sve dok se virus nije raširio i počeo da mutira.
Na pitanje zašto ljudi neće sada da se vakcinišu, kada ima i više nego dovoljno vakcina, Gligićeva kaže da se nismo dovoljno potrudili da edukujemo narod šta je koja vakcina.
"Ljudi neće da se vakcinišu zato što su uvedene nove vakcine o kojima ne znaju ništa, dok se za one stare, koje su dugo u opticaju i pravljene na klasičan način, zna sve. Sve ćemo saznati i za nove, samo treba vremena, a verovatno će se one pokazati i bolje nego one ranije", smatra Gligićeva.
Na pitanje da li se Srbija dobro snašla u pandemiji koronavirusa, Gligićeva odgovara "kao i svi drugi".
"To su sve bili eksperimenti da se što pre ovo zaustavi. Kada naiđe takvo zlo, onda se dešavaju greške. Možete biti pametni koliko god hoćete, ali dešavaju se greške jer nismo poznavali ni virus, ni bolest, ni načine prenošenja. Trebalo je vremena dok su svi snašli", ističe Gligićeva.
Ona smatra da je koronavirus iscrpeo svoje biološke mogućnosti i da sada sam sebe guši.
"On nikada neće nestati iz okruženja. Neće biti epidemičan i pandemičan, ali će biti endemičan, jer će ostati u nekim žarištima", zaključila je Gligićeva.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
