Izvor: Večernje novosti, 27.Sep.2019, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska šnicla teško do Evrope

Od 1. oktobra počinje monitoring povodom ukidanja obavezne vakcine protiv klasične kuge svinja. Blokada do isteka tri godine od poslednjeg pelcovanja VAKCINA protiv klasične kuge svinja sitno broji u Srbiji! Država je sredinom leta donela odluku da će prestati zvanično sa vakcinacijom od 1. oktobra, a u praksi to će najverovatnije biti tek početkom novembra. Ipak, iako će za nekih mesec dana pelcovanje protiv ove zarazne bolesti biti prekinuto, očekivanja da svinjsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << meso stigne do EU trpeze će se odužiti. Uz to, što naša zemlja nema dovoljne količine svinjetine ni za sopstvene potrebe, potrebno je da prođe najmanje tri godine od prestanka do izvoza. - Prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja je dobar znak, naročito za poljoprivrednike, koji su to godinama tražili - ispričao je za "Novosti" Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije. - Srbija, međutim, nije veliki prizvođač svežeg svinjskog mesa, pa samim tim ni prerađevina. Svakako, mogućnost da se preko teritorije EU preveze makar meso i proizvodi od svinjskog mesa do Rusije je dobar signal. KONTROLA KAKO su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, 1. oktobra kreće monitoring, povodom prestanka vakcinacije svinja protiv klasične kuge. Kada to bude bilo gotovo, biće doneta i odluka o prestanku. To bi moglo da bude sredinom oktobra ili u novembru. PROČITAJTE I:Šnicla skuplja za petinu Prema rečima Budimovića, posao oko ukidanja vakcinacije nije jednostavan. Od prestanka do početka izvoza, treba da prođu tri godine da se bolest ne pojavi. Zasada Srbija ima seriju od 10 godina bez klasične kuge svinja. - Da bi se ova odluka sprovela potrebno je i da se maksimalno eliminišu prenosioci zaraze, a to su glodari i insekti - kaže Budimović. - Potrebno je i napraviti kompenzacioni fond, u slučaju pojave bolesti, jer tu nema lečenja, da se nadoknadi šteta stočarima. Životinje se tada ubijaju i neškodljivo uništavaju. Fond, svakako, ne mora da bude i budžetska stavka. Postoji i predlog da se u dogovoru sa klaničnom industrijom odvaja dinar po kilogramu zaklane svinje. PROČITAJTE I: Menjaju šnicle za kukuruz Kako ističe Budimović, Srbija mora da radi na povećanju broja svinja, jer imamo pad. Sada se kreće broj oko 2,7 miliona, što signalizira da nemamo ni za sopstvene potrebe. Ukidanjem vakcinacije, država stvara dobre uslove za izvoz i proizvodnju, a da li će neko uspeti da se uklopi sa cenom je drugo pitanje. - Srbija po količinama koje proizvodi ne može da zadovolji ni EU, ni Kinu, pa ni Rusiju - govori Budimović. - U EU teško da možemo da konkurišemo, kada je reč o svežem svinjskom mesu, Danskoj, Španiji ili Holandiji. Ali za proizvode od svinjskog mesa mesta ima. Tu su specifični ukusi našeg kulena ili šunke, a ljudi su željni novih proizvoda. Ono što je isto bitno jeste da bi Srbija trebalo da koristi to što je zemlja bez GMO. Naše svinje su hranjene sojinom sačmom koja nije GMO. Tako da je to samo dodata vrednost. MALI NEODGOVORNI VELIKE farme lakše se štite od afričke kuge svinja, na udaru su najviše mali proizvođači, koji čine 70 odsto ukupne proizvodnje, kazao nam je Ferenc Major, predsednik Odbora za svinjarstvo SPAS. - Smatramo da je u ovakvim uslovima potrebna posebna strategija proizvodnje - kaže Major. - Veliki proizvođači se pridržavaju svih pravila kod prevencije ove zarazne bolesti, ali kod malih, koji su većinski, ni 10 odsto ne vode računa o tome. Na minimalnom nivou su dezifenkcione barijere, pranje ruku, dezinfekcija obuće i odeće. O tome trba ozbiljno porazgovarati, a ne da nam govore da ćutimo i ne dižemo paniku. Potrebno je da država opredeli sredstva, ne samo za razvoj stočarstva, već i za zaštitu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...