Izvor: Politika, 12.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedili smo protivnike vakcinacije
Kakvu je buru u javnosti izazvala „pilula za dan posle”. - Dozvole za odlazak u inostranstvo zatražilo je 673 lekara
„Ministarstvo zdravlja Hrvatske ima odličnu saradnju sa Ministarstvom zdravlja Srbije. Pre dve godine potpisali smo Memorandum o saradnji, kojim smo pokrili niz različitih područja. Republika Hrvatska podržava proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, pa je tako i u oblasti zdravstva. Hrvatska je svetski lider u području transplantacione medicine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a mi u Ministarstvu zdravlja imamo sjajan Zavod za transplantaciju i biomedicinu i uvek smo spremni na transfer znanja. Sa Srbijom smo već potpisali akcione planove i protokole koji se uspešno sprovode. Mislim da joj možemo pomoći i s našim iskustvima u informatizaciji zdravstva, počev od uvođenja e-recepta i e-uputa, preko naših projekata u telemedicini, pa sve do organizacije javnozdravstvene zaštite”, kaže dr Siniša Varga, ministar zdravlja Republike Hrvatske u razgovoru za „Politiku”.
Šta se promenilo za hrvatskog pacijenta od kada je vaša zemlja postala članica EU?
Pacijent sada na osnovu Evropske kartice zdravstvenog osiguranja (EHIC) može da koristi neodložnu zdravstvenu zaštitu u zemljama članicama EU i zemljama Evropskog ekonomskog pojasa (Island, Norveška i Lihtenštajn). Isto tako, na temelju direktive 2011/24/EU o prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti, hrvatski pacijenti imaju pravo na povraćaj sredstava u situacijama kada su koristili neodložnu zdravstvenu zaštitu kod neugovornog („privatnog”) pružaoca zdravstvene zaštite u zemljama članicama EU.
Da li primećujete odliv lekara od kada je Hrvatska postala članica EU? U Srbiji se veoma strepi da će ulaskom zemlje u porodicu evropskih naroda doći do velikog „odliva mozgova”.
Od Hrvatske lekarske komore dozvole za odlazak u inostranstvo zatražilo je 673 lekara, a od Hrvatske komore medicinskih sestara 173 sestre i tehničara. Na sreću, broj odlazaka je višestruko manji od broja odobrenih dozvola. Od ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013. godine do sredine marta ove godine, Hrvatsku je napustilo 233 lekara. U istom periodu, Hrvatsku je napustilo 98 sestara i medicinskih tehničara. Istovremeno, u sistemu zdravstva zaposlili smo više od 300 lekara i više od 650 medicinskih sestara, čime smo u potpunosti anulirali odlaske lekara i sestara.
Šta pacijent u Hrvatskoj dobija za osnovno zdravstveno osiguranje i kakav je odnos između osnovnog i dobrovoljnog osiguranja? Da li su hrvatski pacijenti zadovoljni zdravstvenim uslugama koje dobijaju u okviru tog paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja?
Pacijenti u Hrvatskoj danas imaju na raspolaganju veliki obuhvat zdravstvenih usluga na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Oni često žele bržu uslugu, ali u poslednje dve godine znatni pomaci napravljeni su u skraćivanju lista čekanja, a informatizacija je umnogome unapredila hrvatsko zdravstvo. Dobili smo e-recepte, e-naručivanje, u postupku je uvođenje e-uputa, što znači da pacijenti sve manje lutaju između zdravstvenih ustanova. Na usluzi su im njihovi porodični lekari a lekove podižu u apotekama samo sa zdravstvenom knjižicom. Kako mi podižemo kvalitet i dostupnost usluge, tako rastu i očekivanja. Nedavno je uveden i Program plus zbog koga su bolničke zdravstvene ustanove sprovele dodatne poslepodnevne smene, kako bi se obavilo što više postupaka i zahvata i skratile liste čekanja. Tako su lekari u Hrvatskoj u samo jedanaest nedelja odradili preko 53.000 pacijenata više nego što bi ih bilo obrađeno bez sprovođenja Programa plus. Uz to, uvodimo i program 72 sata, koji ima za cilj skraćenje vremena čekanja od dijagnoze raka do početka lečenja na samo 72 sata.
Jedna od novina za zdravlje mlade populacije u Hrvatskoj glasi da je uvedena vakcinacija u prvom razredu srednje škole protiv HPV virusa koji izaziva rak grlića materice?
Prema podacima iz Registra raka u Hrvatskoj godišnje između 100 i 150 žena umre od raka grlića materice, što predstavlja smrtnost od oko 35 odsto, s obzirom na to da se godišnje dijagnostikuje između 300 i 400 novoobolelih.
Kako bi poništili diskriminaciju mladih žena koje do besplatnog cepiva u Hrvatskoj mogu doći samo u gradovima koji finansiraju vakcinaciju, Hrvatski zavod za javno zdravstvo predložio je Hrvatskom zavodu za zdravstveno osiguranje da finansira nabavku 14.000 doza vakcina za učenice prvih razreda srednjih škola. Ali, program vakcinacije protiv HPV-a nije obavezan, već dobrovoljan.
U Srbiji se ovih meseci vodi burna rasprava između pristalica pokreta protiv vakcinacije dece i zdravstvenih poslenika koje objašnjavaju prednosti imunizacije. Da li je i u Hrvatskoj bilo otpora ovakve vrste i kolika je bila snaga pokreta protiv vakcinacije dece?
U Hrvatskoj postoje inicijative koje pod okriljem promocije prava pacijenata guraju tu antivakcinacijsku retoriku ali, kao i svuda u svetu, ona nije utemeljena u dokazima, već u nekim razumljivim, ali neopravdanim strahovima. Cepiva koja koristimo u Hrvatskoj sigurna su za decu i odrasle koji se vakcinišu. Istraživanja na kojima počivaju programi vakcinacije koja su uspela gotovo izbrisati bolesti poput rubele ili dečje paralize su naučno utemeljena, a teorije zavere koje nalazimo kod protivnika vakcinacije to nisu.
U hrvatskoj javnosti veliku buru izazvala je „pilula za dan posle” za čije je korišćenje potrebna intimna ispovest žene zbog čega mora da je koristi. Ženska mreža Hrvatske nedavno je uputila dopis ministru zdravlja u kome se traži preispitivanje i povlačenje protokola jer ga smatra diskriminišućim za žene. Kakva je sudbina ove antibebi pilule?
Hrvatska lekarska komora propisala je smernice za izdavanje „tableta za dan posle”, pri čemu nije ograničena njihova dostupnost, već svaka pacijentkinja kojoj je tableta potrebna i kojoj upotreba pilule ne bi trebalo naštetiti, može da je kupi bez posete lekaru, to jest bez recepta. Ali to ne znači da će se izdati uvek i svakome, jer ona može imati i svoje negativne posledice. Zbog toga lekar ima odgovornost da proceni opravdanost izdavanja, odnosno primene takvog leka i to nakon razgovora s pacijentom, ili – u ovom slučaju i putem formulara.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
