Izvor: Politika, 19.Apr.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaskrs kao trijumf nad smrću
Prilika da se za trpezom okupi porodica i pokaže zajedništvo. – Nekada se najveći hrišćanski praznik vezivao i za buđenje prirode
Praznik nad praznicima, koji simboliše vaskrsnuće ali i zajedništvo, najčešće se slavi u krugu porodice. Od ranih jutarnjih časova na sam dan Vaskrsa pozdravlja se tradicionalnim „Hristos voskrese” i otpozdravlja „Vaistinu voskrese!” Kod katolika je uobičajen pozdrav „Sretan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Uskrs”, objašnjava za „Politiku” etnolog dr Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja u Beogradu.
– Narodni običaji danas su svedeni na simbolične radnje a praznično ponašanje rezervisano je za poslednja tri dana – Veliki petak, Veliku subotu i sam Uskrs. Obično se uz prvo jelo na praznik domaćini omrse kuvanom šunkom i jajima a potom sledi ručak, koji je danas bogatiji nego u prošlosti – objašnjava Vesna Marjanović.
U prošlosti je proslavljanje Vaskrsa bilo povezano s verovanjima u snagu prirode, buđenje vegetacije, a prirodi se pomagalo magijsko-religijskim radnjama. Međutim, u poslednjih pola veka ljudi ne veruju u potrebu pomoći prirodi niti u moć magije, već se postepeno narodno slavlje prilagođavalo vremenu u kojem živimo.
– Na Uskrs, pre svanuća, domaćice su mesile uskršnji kolač u koji su stavljale tri crvena jajeta. Ovakav običaj karakterističan je za južni Banat i istočnu Srbiju. U narodnoj obrednoj praksi bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, naročito deca, rano ujutru umiju vodom u kojoj je crveno jaje i verovalo se da je to dobro radi zdravlja. Danas se to ne praktikuje. Ukućani odlaze na jutrenje u crkvu po naforu, pričešće. Hrišćanskom obredu pričešća prethodili su, kako se ponegde sećaju, obredi takozvanog narodnog pričešća u prirodi – kod leske ili glogovog drveta – objašnjava Vesna Marjanović.
Nema velike razlike u obeležavanju Vaskrsa na selu i u gradu, osim što je u gradu veća praznična ponuda u prodavnicama i na ulicama. Na dan praznika gradovi su obično puni ljudi u šetnji, dok su na selu porodice uglavnom kod kuće, na okupu, ističe naša sagovornica.
– Simbol uskršnjeg praznika je bojeno jaje. Crkva je prihvatila farbanje jaja tek od 12. veka, a na prostoru današnje Srbije šarena jaja pominju se u 16. veku. Praksa ukrašavanja jaja za Uskrs, kod svih hrišćanskih naroda, pa i kod Srba, razvila se do savršenstva. Poseban značaj u narodu ima crveno jaje koje se naziva čuvarkuća, čuvar, peraška, strašnik. Ono se čuva, često pored ikone krsne slave, sve do narednog Uskrsa. Ostalim jajima se na praznik tuca. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće ali i buđenje prirode. I u srpskoj narodnoj religiji jaje je tretirano kao simbol i izvor života, pridavana mu je naročita uloga u mnogim magijsko-religijskim radnjama. Posebnu ulogu jaje je posedovalo u radnjama i običajima u vezi s mrtvima i zagrobnim životom. Mnogi su verovali da jaje utiče na plodnost, pa su nekada u prvu brazdu prilikom oranja i u žito i lan prilikom sejanja stavljali jaje – kaže etnolog Vesna Marjanović.
Farbanje jaja je narodni običaj, a kroz taj čin simboliše se skriveni život iz koga se rađa novi. Hristov život bio je skriven u grobu u kojem je bio rukopoložen pa je vaskrsao u njemu, podseća prezviter mr Aleksandar Đakovac, asistent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
– Hristovo vaskrsenje simbolično označava i naše buduće vaskrsenje, odnosno konačnu pobedu nad smrću. U tome i jeste smisao i veličina praznika nad praznicima – Vaskrsa, jer on rešava čovekov najveći problem – problem smrti. Pripreme za praznovanje Vaskrsa su dugotrajne, kroz sedam nedelja posta, odnosno četrdesetodnevni post i stradalnu sedmicu, pripremamo se za taj događaj. Post se drži kroz ishranu ali i duhovno, a za Vaskrs se pripremamo i učešćem u bogosluženjima. Dva puta sedmično održavaju se liturgije na kojima vernici mogu da se pričeste – kaže Đakovac.
Dani velike ili stradalne sedmice, koja prethodni najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu, naročito se obeležavaju u crkvi: Veliki četvrtak, kada je Gospod obavio tajnu večeru, i Veliki petak – dan raspeća, obeleženi su mnogim službama u crkvama koje bi trebalo da posećuju vernici, a sve je to priprema za Vaskršnju liturgiju.
– Shodno običajima, negde se služe dve Vaskršnje liturgije, u ponoć i u jutarnjim časovima, a u pojedinim mestima samo jedna. Vaskršnja liturgija trebalo bi da se drži u zoru, tačnije oko četiri ili pet časova ujutru, a u to vreme mnogi ne mogu da dođu u crkvu, pa se zbog toga ona pomera – ističe Đakovac.
Sedmonedeljni post završava se na sam dan Vaskrsa i tog dana trpeza je praznična. Ručak tog dana može da bude i skroman, bitno je da se porodica tada okupi jer zajedničko obedovanje učvršćuje zajednicu. I sam Hristos, kada je s nama ustanovio zajednicu, to je uradio kroz hleb i vino, odnosno obed, podseća naš sagovornik.
– Važno je da se ovaj praznik obeleži u krugu porodice, ali i da se, slaveći Vaskrs, setimo i onih koji nemaju, pa da prema svojim mogućnostima priložimo za njih – kaže Đakovac.
Dejana Ivanović
objavljeno: 19.04.2014
