Izvor: RTS, 01.Apr.2013, 01:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razlika u izračunavanju Uskrsa
Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito je velika, čak 35 dana. Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Dva najvažnija praznika u hrišćanstvu su Božić i Uskrs, dan rođenja i vaskrsenja Isusa Hristosa. Datum Božić je utvrđen - to je 25. decembar, i u julijanskom, i u gregorijanskom kalendaru. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Razlika ta dva kalendara je druga priča.
Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito je velika, čak 35 dana. Dašava se, međutim, da se nekih godina proslavljju istog dana.
Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca i 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Postoji nekoliko razloga koji sve ovo dodatno komplikuju. Pre svega, za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, realna slika vasione, već tabliće. Julijanske i gregorijanske.
Drugi, najvažniji uzrok za razliku u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha. Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe - koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.
Ako Pasha padne pre prolećne ravnodnevice, datumi Uskrsa će biti bliži. Ovog kliznog računanja Uskrsa pridržavaju se i pravoslavne crkve koje su za obeležavanje Božića preuzele gregorijanski kalendar. Mora da prođe Pasha.
Ovo predstvalja izuzetno pojednostavljeno objašnjene. Za detaljno, sa svim primerima i neophodnim uklapanjima jevrejskog, julijanskog i gregorijanskog kalendara, bila bi potrebna jedna cela televeizijska emisija.
