Izvor: Politika, 09.Nov.2015, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikčević: Ćuruvija nije praćen po pravilima
Nije bilo razloga da se novinar prati 24 časa dnevno, da se o tome izveštava načelnik na svakih nekoliko minuta, izjavio je ovaj svedok
Stevan Nikčević, bivši zamenik načelnika beogradskog Centra DB izjavio je na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na Uskrs 1999. da je optuženi Milan Radonjić, načelnik centra direktno kontrolisao njegovo praćenje i izdavao vrlo neobične naloge.
To je, posle svedočenja Predraga Gikića na prošlom suđenju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi put da je u ovom sudskom procesu neki pripadnik državne bezbednosti govorio da praćenje Ćuruvije nije obavljeno na način kako to nalažu pravila.
– Nisam video nijedan razlog da se Ćuruvija prati 24 časa dnevno, da se o tome iz minuta u minut izveštava načelnik centra, da načelnik daje naloge i da u to nije uključen nijedan operativac koji je imao druga saznanja o njegovim aktivnostima – kazao je svedok.
Nikčević je opširno izlaganje počeo opisujući dolazak Milana Radonjića na mesto načelnika, 5. aprila 1999. godine, šest dana pre ubistva Ćuruvije. Kazao je da se Radonjić vrlo retko pojavljivao na mestu gde je tokom NATO bombardovanja bilo izmešteno načelstvo službe. Javljao se odnekud telefonom a neobično je, dodao je svedok, bilo i to što nije obavljena nikakva primopredaja dužnosti između njega i bivšeg načelnika.
– Apsolutna je neistina Radonjićeva tvrdnja da je od mene saznao da je Ćuruvija praćen. Tokom tri dana, 9, 10. i 11. aprila on je dao naloge u vezi sa praćenjem koji nisu proizilazili iz operativnih saznanja – naveo je svedok.
On je ispričao da je 9. aprila Radonjić naredio tajno praćenje Ćuruvije, saopštivši da treba da dođe do nekog susreta sa strancima. Bilo je neobično, rekao je svedok, da takva informacija dođe od načelnika, a ne iz same službe. Nikčević je potvrdio iskaz operativca Gikića, koji je na prošlom suđenju izjavio da centar nije imao saznanja zbog kojih bi trebalo naložiti praćenje Ćuruvije.
– To je bio veliki presedan. Nalog je došao čudnim putem, obrnutim smerom. Radonjić je 10. aprila tražio da ga operativci na terenu neposredno izveštavaju. Tog dana desio se incident, kada je Ćuruvija došao kući. To je javljeno Radonjiću i on je burno reagovao, zahtevajući raport od načelnika odeljenja za tajnu pratnju – kazao je Nikčević.
Prema optužnici, 10. aprila 1999. godine propao je prvi pokušaj ubistva Slavka Ćuruvije. Sutradan, prema rečima Nikčevića, bio je dežuran pokojni operativac Cvijetin Milinković. On je, poučen iskustvom od prethodnog dana, sve detaljno beležio i prosleđivao Radonjiću, koji je telefonirao svakih nekoliko minuta.
– Onda je odjednom Radonjić naložio prekid praćenja. Zvao me je Milinković i obavestio da je Ćuruvija ubijen. Uveče me je zvao Radonjić i kazao mi da se nastavi prisluškivanje Ćuruvijinog telefona, kako bi se došlo do počinilaca. Mislio sam da je to morbidno. Rekao je da je čuo čaršijsku priču da su Ćuruviju ubili neki ljudi iz Crne Gore zbog nekog duga – svedočio je Nikčević.
On je kazao da ga je 20. maja iste godine Radonjić razrešio funkcije zamenika načelnika i da se kasnije protivio njegovom prelasku na rad u Ministarstvo spoljnih poslova.
– Posle ubistva Ćuruvije, nisam se osećao slobodnim da taj događaj komentarišem – naveo je svedok, opisujući svoj odnos sa Radonjićem.
Odgovarajući na pitanja tužioca Milenka Mandića, Nikčević je objasnio da se 24-časovno praćenje naređivalo samo u slučajevima kada se sumnja da se neka osoba bavi teškim oblikom kriminala ili protivustavnom delatnošću. Dodao je da je Ćuruvija praćen i u februaru iste godine, kada je služba došla do informacije o njegovom susretu sa nekim stranim predstavnikom, ističući da je tada postojao pisani predlog za praćenje.
– A gde ste vi bili 11. aprila? – pitao je Nikčevića advokat Vladimir Marinkov, branilac optuženog Radomira Markovića.
To pitajte vaše branjenike koji su kontrolisali moje kretanje – odgovorio je Nikčević.
Svedok Branko Crni, nekadašnji Markovićev pomoćnik, izjavio je da je automobil „golf” koristio Marko Žarković, koga je on angažovao kao rezervnog pripadnika službe tokom bombardovanja zbog održavanja kontakta sa jednim stranim državljaninom. Prema optužnici, „golf” su koristili Ratko Romić i Miroslav Kurak, optuženi kao neposredni počinioci ubistva.
Crni je izjavio da je Radonjiću bio kum na venčanju i da ga zna iz srednje škole. Dodao je da nije znao da je Ćuruvija praćen i da je sve o ubistvu saznao iz medija. Crni je svedočio o raznim strujama unutar službe i kadrovskim rešenjima koja su imala političke razloge.
– Dolaskom Radomira Markovića 1998. godine, predsednik Slobodan Milošević nije više tretirao službu kao ranije. U vreme Jovice Stanišića imao je više poverenja u državnu bezbednost – naveo je Crni.
Pogledaj vesti o: Uskrs
