Izvor: Politika, 31.Mar.2014, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekom razonoda, nekom duhovna potreba
Naši turisti najčešće odlaze u Ostrog, Žiču i fruškogorske manastire, a stranci u Sopoćane, Studenicu i na „puteve rimskih imperatora”
Predstojeći uskršnji praznici biće i za pravoslavce i za katolike povod ne samo da ispoštuju verske običaje ili da se odmore, već i da odu na poklonička putovanja. Veće i manje turističke agencije, kao i one koje su se specijalizovane za verski turizam, sačinile su planove putovanja, datume, odredili cene i već skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su spremne da isprate ovaj veliki hrišćanski praznik. Za pravoslavne vernike, centralno mesto hodočašća je Jerusalim. Opstala je tradicija da vernik koji poseti Sveti grob u nedelji pred Vaskrs dobija dodatak prezimenu „hadži”. Jerusalim je po opštem mišljenju kruna hodočasničkih putovanja za svakog hrišćanina, a naravno i za Jevreje kojima je ovaj grad takođe sveto mesto.
Dr Branislav Rabotić, profesor na Visokoj turističkoj školi strukovnih studija u Beogradu, ističe da je verski turizam jedan od najstarijih oblika turističkih putovanja i seže čak do stare Grčke i svetilišta Zevsa u Olimpiji, Apolona u Delfima i Asklepija u Epidaurusu. Danas ovaj vid turizma predstavlja vrlo značajan sektor globalne ekonomije, a posećivanje verskih destinacija u svetu je veliki biznis u kome se „obrću” milijarde dolara. Tako Lurd, francuski gradić koji ima 16.000 stanovnika, godišnje poseti šest miliona turista koji potroše 400 miliona evra. I u mnogim drugim zemljama postoji veći broj svetih mesta u koja odlaze katolički hodočasnici: Fatima u Portugaliji, Rim u Italiji, Santjago de Kompostela, Loreto, Gvadalupe...
Po rečima našeg sagovornika, poseban primer je Međugorje (BiH), koje je postalo ne samo verski, već i sociološki, društveno-ekonomski i turistički fenomen. U pitanju je mesto takozvanih Marijanskih ukazanja, gde je prikazanje Device Marije prvi put navodno zabeleženo 1981. godine, a međunarodni ugled rastao je zapanjujuće brzo. Međutim, Vatikan je kasnije opovrgao autentičnost ove pojave iako je godinama bilo organizovano turističko društvo i građeni smeštajni kapaciteti.
– Hadž u muslimanskoj veri znači žrtvovanje samog sebe, kao i kretanje prema Alahu. Za razliku od hrišćanstva, Meka (u Saudijskoj Arabiji) ne predstavlja mesto iskupljenja, spasa ili isceljenja, već je, prema islamu, mesto gde se odaje poštovanje Alahu. Ova vera ugradila je hodočašće u temelje svog učenja i unela određenu strogost, to jest obavezu njegovog izvršenja i propisala načine i vreme hadža – ističe dr Rabotić.
U hinduizmu Kumbh Mela je najmasovnije religijsko okupljanje na svetu. Tamo je pre nekoliko godina zabeleženo čak 70 miliona vernika. To je najsvetije hodočašće koje se odigrava na nekoliko mesta u Indiji, u razmaku od tri, šest i dvanaest godina. Na svakih 12 godina prema gradu Alahabadu kreću ogromne mase vernika kako bi se okupale u vodi Svete reke, koja je simbol beskonačnog života. Tu je i „najsvetiji grad Indije”, Benares ili Varanasi, u severnom delu zemlje na reci Gang, mesto na kome svaki Hindus želi da umre kako bi se njegov pepeo prosuo u svetu reku. Benares, sa preko dve hiljade hramova, poznat je kao „lotos sveta”. Značajna sveta mesta budizma i hinduizma su i Lumbina, Leshan i Mandalaj, a za vernike tibetanskog budizma – Lasa.
U vreme svetske ekonomske krize, sve vrste turističkih putovanja zabeležile su smanjen broj turista, ali statistika beleži rast u oblasti „verskog turizma”, u okviru kojeg danas putuje 20 odsto od ukupnog broja turista u svetu, to jest skoro 200 miliona ljudi.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije, na poklonička putovanja u Srbiju dolaze gosti iz celog sveta, najviše iz zemalja regiona, ali i iz Nemačke, Rusije, Austrije, Italije, Velike Britanije, Grčke, Slovenije, Holandije, Skandinavije, Češke, Slovačke, Poljske...
Dok su domaćim turistima najzanimljiviji Ostrog, Žiča i fruškogorski manastiri, stranci su spremni da plate samo za manastire koji su pod zaštitom Uneska, a to su Sopoćani, Studenica, Gračanica, Pećka patrijaršija... I zahvaljujući proslavi Milanskog edikta prošle godine strane agencije su dovele mnoge grupe turista u Srbiju, a naši manastiri uključeni su i u kružne balkanske ture. Čak je i jedna agencija iz Istre prodavala ture po srpskim manastirima, pod nazivom „Putevi rimskih imperatora”.
Većina turističkih agencija koje dovode strane turiste obavezno u program uključe i srpske manastire. Recimo, turisti iz Hongkonga godinama preko poznate evropske agencije dolaze na kružnu turu po Balkanu (cena je 2.500 evra), a pored Dubrovnika i Mostara insistiraju da vide i neki manastir u Srbiji.
Za razliku od turiste koji putuje radi zabave i radoznalosti, hodočasnik sledi verska ubeđenja i na odredištu se ponaša pobožno i smerno. Religijski turizam ima još neke specifičnosti u odnosu na druge vrste turističkih kretanja: veoma su zastupljena grupna putovanja, na kojima učestvuju pripadnici iste veroispovesti, u pratnji duhovnika ili stručnog vodiča. Takve aranžmane organizuju specijalizovane turističke agencije ili sama Crkva, to jest verska organizacija. Među pravoslavnim crkvama jedino Srpska pravoslavna crkva ima i svoju turističku agenciju, „Dobročinstvo”.
– Odlazak u Jerusalim je kruna hodočasničkih putovanja za svakog hrišćanina. To je duhovna potreba mnogih koji žele da ispoštuju taj unutrašnji zov. Ljudi različitih godina, obrazovanja, različitih veroispovesti odlaze na pokloničko putovanja. A kakva će biti korist, najviše zavisi od toga koliko je ko uložio u svoje putovanje, koliko je postio i pripremao se molitveno. Obično se kaže da niko nije isti pre i posle hodočašća, a ima ljudi kojima pokloničko putovanje obeleži docniji život – kaže Dragan Vukić, direktor „Dobročinstva”, koja nekoliko puta godišnje vodi vernike u Izrael, na Svetu Goru i na mnoga druga mesta u Srbiji i okolnim zemljama.
Za razliku od Jerusalima koji se smatra velikim hodočašćem, Hilandar se ubraja u manje, ali se kaže i da ko jednom poseti Svetu Goru, tu jedinstvenu državu monaha, postane verujući, jer tamošnji manastiri nađu put do srca svakog poklonika.
Iako je religijski turizam usredsređen na jačanje određene vere, nije ga lako precizno definisati, jer većinu religijskih mesta i objekata obilaze i drugi turisti, nezavisno od verskih osećanja, kaže dr Rabotić. On navodi da hodočašće ima svoje specifičnosti; reč je o fizičkom putovanju koje često, u simboličnom smislu, predstavlja „životno” putovanje pojedinca, a osim vernika sve više privlače i takozvane spiritualne turiste. U svakom slučaju, hodočašća imaju snažne političke, ekonomske, socijalne i kulturne implikacije, a masovnost ovih kretanja može čak uticati na globalnu privredu i zdravlje. Antropolozi se bave fenomenom hodočašća od kraja sedamdesetih. Reč je o praktikovanju religije koje ljudima omogućava da napuste „okove profanog života” i dožive transformaciju i „obogaćenje”.
– Duga je istorija putovanja koja pomažu duhovno prosvećenje, ali u savremenim društvima ove motivacije nemaju uvek religioznu prirodu. Nereligiozni turisti duhovnost traže u raznim alternativnim mestima sa lepim pejzažima i opuštajućom prirodom – zaključuje dr Borislav Rabotić.
-------------------------------------------------------------------
Deset najpopularnijih
Neki poznati istraživači verskog turizma sastavili su listu najpopularnijih destinacija duhovnog turizma na osnovu veb-sajtova i na toj listi se nalaze Jerusalim, Meka, Vatikan i Rim, Tibet, Nepal i Mont Everest, Benares u Indiji, Maču Pikču (Peru), Egipat, Fudži (Japan). Zanimljivo je da u toj listi postoji i Aljaska (SAD), koja je više primer za turizam u prirodi,
-------------------------------------------------------------------
Verovanje u isceljenja
Odredišta hodočašća su najčešće svetilišta posvećena svecima i mesta gde se čuvaju mošti. Ona su izgrađena posle spasenja od neke nesreće i prestavljaju izraz zahvalnosti. Postoje i svetilišta izgrađena dobrom voljom ljudi, koja nisu povezana sa čudima ili neobičnim događajima, ali i mesta gde se po verovanju dogodilo neko isceljenje, kao i svetilišta ukazanja gde se „ukazao” Isus Hrist, Bogorodica ili neko drugi. Jedno od brojnih hodočasničkih mesta je Egina u Grčkoj, mesto sveca Nektarija Eginskog. O njegovim brojnim isceljenjima i savremenim čudima napisao je knjigu prota valjevski Nenad Andrić.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 31.03.2014.
Pogledaj vesti o: Uskrs
.jpg)
