Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2023, 14:52

Neiskrena uskršnja čestitka Aljbina Kurtija ili: Zamke koje SPC i Beograd treba da izbegnu

Jedna od tačaka evropskog predloga za dijalog Beograda i Prištine jeste status Srpske pravoslavne crkve, ali se iz predloga Prištine može izvući zaključak da tamošnja politička elita nema interes da dugoročno obezbedi specijalni status za zaštitu i očuvanje srpske verske i kulturne baštine već da sa obećanjem o dijalogu sa SPC kupuje dodatno vreme, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

Vaskršnja čestitka Aljbina Kurtija stoga se može tumačiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao neiskrena, jer dolazi u trenutku kada je na snazi sistemska diskriminacija Srba i potiranje njihovog prava na kulturnu i versku posebnost, smatra Surlić i ukazuje na potrebu iznalaženja održivog modela za status SPC i srpske kulturne baštine na KiM za kojim bi se tragalo nezavisno u odnosu na statusni spor i uz međunarodne garancije, a nikako preko zakona o verskim slobodama čija bi primena zavisila od arbitrarne volje vlasti u Prištini.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Jedna od tačaka evropskog predloga za dijalog Beograda i Prištine jeste status Srpske pravoslavne crkve. U članu 7. se navodi da će strane formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo zaštite srpske verske i kulturne baštine, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Međutim, ubrzo je usledilo obrazloženje Aljbina Kurtija u kome odbija da o ovom pitanju razgovara direktno sa Beogradom, već u dobroj nameri poziva na direktan dijalog sa predstavnicima Crkve. Zatim dodaje da formalizacija statusa ne znači ništa posebno, tj. da će se obaviti kroz priznanje kao jedne od verskih zajednica na Kosovu. To u prevodu znači formalizaciju u vidu usaglašavanja oko teksta zakona o verskim slobodama koji je vlada u Prištini usvojila još 25. januara.

Vaskršnja čestitka Aljbina Kurtija stoga se može tumačiti kao neiskrena jer dolazi u trenutku kada je na snazi sistemska diskriminacija Srba i potiranje njihovog prava na kulturnu i versku posebnost. Predstavnici SPC se pozivaju na razgovor sa vlastima u Prištini koji nemaju nameru ni da primene odluku Ustavnog suda o vlasništvu nad zemljištem manastira Visoki Dečani, a obećavaju garanciju svih prava i sloboda.

Dijalog koji se predlaže sa SPC, a koji ne podrazumeva nikakva posebna prava nosi sa sobom dve velike zamke. Prva, u kojoj se SPC i srpska kulturna i verska baština želi podvesti pod jedan zakon, sa istorijom sistemskog kršenja već usvojenog paketa zakona iz Ahtisarijevog paketa. Druga zamka da se SPC uvuče u dijalog kao posebna strana mimo Beograda i na taj način predstavi kao politički akter koji je saglasan da u Kurtijevom okviru pravi kompromise oko fundamentalnih prava.

Nedavne izjave Aljbina Kurtija o pravoslavnom fundamentalizmu koji potpomognut fašističkom Rusijom želi deliti Balkan i Evropu u kome se pravoslavlje etiketira kao eksponent ruskog uticaja, kao i odluka da se ne dozvoli ulazak patrijarha SPC Profirija na teritoriju Kosova, ukazuje kolika je stvarna volja vlasti u Prištini da kroz neki osveženi zakonski model ponudi trajne garancije za ovo pitanje.

S druge strane, nekoliko istraživanja ukazuje na značaj koji srpska kulturna baština ima za građane Srbije. U istraživanju koje je sproveo CDDRI tokom 2021, 82,6% ispitanika prepoznaje status kulturne i verske baštine kao fundamentalno pitanje u dijalogu Beograda i Prištine. Rezultati Nationals istraživanja iz 2022. pokazuju da su građani najviše bili saglasni sa sledećim nacionalnim interesima: očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i duhovne baštine Srba na Kosovu (65,8%), kao očuvanje pravoslavnih manastira (68,1%).

Istraživanja sprovedena na Kosovu pokazuju da bi opciju nepriznavanja od strane Srbije sa članstvom u međunarodnim organizacijama, uz formiranje Zajednice srpskih opština i specijalan status za manastire podržalo svega 9% građana. Ovo ukazuje na široki društveni konsenzus među kosovskim Albancima o temi kulturne baštine kao irelevantnoj bez političkog uslova formalnog priznanja nezavisnosti od strane Beograda.

Stoga se može izvući zaključak da ni politička elita u Prištini nema interes da dugoročno obezbedi specijalni status za zaštitu i očuvanje srpske verske i kulturne baštine već da sa obećanjem o dijalogu sa SPC kupuje dodatno vreme.

Dosadašnje nepoštovanje prava iz Ahtisarijevog paketa zakona ukazuje na potrebu iznalaženja održivog modela za status SPC i srpske kulturne baštine na Kosovu za kojim bi se tragalo nezavisno u odnosu na statusni spor. To je moguće samo uz međunarodne garancije i međunarodno obavezujući dokument podržan od strane Evropske unije i SAD, a nikako preko zakona o verskim slobodama čija bi primena zavisila od arbitrarne volje vlasti u Prištini.

Postoje dva vrlo pragmatična razloga za to. Prvi, iako kulturna baština prema svim istraživanjima stavova građana srpske nacionalnosti predstavlja jednu od najvažnijih i najsenzitivnijih tema, Beograd nema interes da prihvatiti bilo kakvu ideju da se status srpskih manastira i crkava nudi kao deo finalnog kompromisa. Kulturna i verska prava ne mogu biti predmet političkih ustupaka. S druge strane Priština u SPC ne vidi versku organizaciju već direktnog eksponenta države Srbije, a prema najnovijim izjavama pretpostavlja se - i Rusije. Stoga je od presudne važnosti da se iz trenutno kontaminiranog prostora dijaloga o normalizaciji odnosa, izbavi tema kulturne i verske baštine tako što bi se ovo pitanje rešavalo na međunarodnom nivou.

Potreba za novim modelom je vrlo evidentna. Kosovo je do sada pokazalo odsustvo pune volje da poštuje sopstvene zakone, Ahtisarijev okvir uključujući slobodu kretanja crkvenih lica kao i sudske presude kojima se štite imovinska prava Crkve. Čak se čini mogućim da u perspektivi Priština suspenduje pravo na poseban status Crkve izjednačavajući je sa svim ostalim verskim organizacijama na Kosovu.

Dosadašnja praksa kosovskih institucija nametnula je zaključak da bi bilo kakav novi model zaštite kulturne baštine trebalo da isključi mogućnost arbitrarnog delovanja vlasti u Prištini. Višegodišnja institucionalna praksa podržana je ekstremnim diskursom koji u svojoj osnovi ima prilično diskriminatoran odnos prema kulturnom identitetu srpske zajednice na Kosovu i takva praksa bi novim modelom trebalo da bude potpuno osujećena.

Predlog bi trebalo da bude takav da ne prejudicira pitanje statusa i da je primenjiv bez obzira na konačan ishod sveobuhvatne normalizacije odnosa.

Odlaganje rešavanja ovog pitanja predstavljalo bi veliku opasnost za dalju zaštitu i očuvanje kulturne i verske posebnosti srpske zajednice na Kosovu. Postoji jasna intencija da se važeći zakonski okvir postepeno ne primenjuje, prilagođava i menja u cilju ostvarivanja pune kontrole nad nečim što se već formuliše kao kulturna baština Kosova.

Sveobuhvatni međunarodno-pravno obavezujući dokument za Prištinu bi morao da uzme u obzir očuvanje kulturnog identiteta, istorijskog kontinuiteta, kanonske veze Eparhije raško-prizrenske sa Patrijaršijom SPC koja ima svoje vekovno sedište u Peći. Za funkcionalno delovanje SPC potrebna je neprikosnovena zaštita imovinskih prava, verskih sloboda, ekonomske, carinske i druge provizije, kao i sistem zaštićenih zona koji bi nastavio da postoji u funkcionalnijoj formi.

Uz posredovanje i garancije predstavnika EU i SAD, srpska kulturna i verska baština na Kosovu zahteva novi model iz tri ključna razloga: prvo, nedosledna primena, dvosmisleno tumačenje kao i potpuno zanemarivanje određenih prava koji proizilaze iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana. Drugo, nepostojanje jedinstvenog pravno obavezujućeg dokumenta koji bi regulisao sva prava i obaveze SPC na teritoriji Kosova. Treće, nepostojanje međunarodnog delotvornog mehanizma za primenu posebnog statusa srpske kulturne i verske baštine. Na kraju, odsustvo određenog oblika teritorijalnosti za lokalitete koji imaju veoma značajnu versku, kulturološku i identitetsku komponentu za srpsku zajednicu i SPC.

Da bi se došlo do održivog modela potrebno je ispuniti i tri preduslova: prvi, utvrditi listu objekata koji bi uživali posebnu međunarodnu zaštitu sa opšteprihvaćenom kategorizacijom različitih objekata i lokaliteta po značaju; drugo, rešiti aktuelne imovinske sporove i sporove oko nadležnosti (Manastir Visoki Dečani, Hram Hrista Spasitelja u Prištini, Manastir Sv. Arhangela kod Prizrena, Novo Brdo itd.); na kraju, Ahtisarijev plan predviđa restituciju imovine SPC na Kosovu koja do danas nije ni inicirana. Potrebno je u sveobuhvatnom modelu insistirati da se ova odredba sprovede u delo.

Evropska unija nije samo jedina, već je i najpoželjnija strana u ugovornom odnosu jer je za očekivati da bi vlasti u Prištini imali manji manevarski prostor da dezavuišu proces i ospore dogovorena prava za srpsku versku i kulturnu baštinu. S druge strane, rešavanje pitanja oko očuvanja i zaštite kulturne i verske baštine kroz dogovor sa kojim je saglasna Srpska pravoslavna crkva, Beograd se oslobađa vrlo senzitivnog identitetskog pitanja, i time dobija širi manevarski prostor za postizanje bolnih kompromisa u finalnom sporazumu sa Prištinom.

Poštovanjem posebnog međunarodno garantovanog statusa SPC i srpske kulturne baštine vlasti u Prištini bi smanjili identitetske tenzije i osigurali pravo srpskoj zajednici na kulturnu posebnost. Senzitivno pitanje bi se izbavilo iz političkog procesa definisanja konačnog statusa Kosova i na taj način pružio trajan doprinos pomirenju između Srba i Albanaca. Posredno, rešavanje ovog pitanja bi relaksiralo dalju normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, umanjilo destabilizujuće uticaje i otvorilo put ka finalnom dogovoru.
Pogledaj vesti o: Uskrs

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...