Izvor: Radio 021, 27.Mar.2016, 08:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katolički vernici danas slave Uskrs
Hrišćanski vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar danas proslavljaju Uskrs.
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Prema hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.
Uskrs ima višestruki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << značaj, pored osnovnog, pobede nad smrću, on je i nada za život budućega veka i osnova za ponovni Hristov dolazak kada će Sin Božiji konačno uništiti Satanu, izvor zla, greha i smrti.
Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan - nedelja.
Ove godine Rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta po Gregorijanskom kalendaru, a pravoslavci, koji verske raznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru, 1. maja.
Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito velika, čak 35 dana.
Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana. Za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice - julijanske i gregorijanske.
Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha. Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe - koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.
Uskršnja jaja se šaraju na Veliku subotu. Hrist je razapet na Veliki petak, i to je najtužniji dan u godini, dan kada sve radnje koje jesu ili koje asociraju na radost, potrebno odgoditi, pa tako i šaranje jaja. Običaj je i da se prave perece, koje simbolizuju Hristov venac.
Autor: Tanjug
Foto: Jan Kameníček
