Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Mar.2016, 06:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rimokatolici danas slave Uskrs

Hrišćanski vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar danas proslavljaju Uskrs. Nadbiskup Svetislav Hočevar služio je danas u crkvi Svetih Ćirila i Metodija Uskršnju misu, kojoj su prisustvovali predstavnici iz SPC, Vlade Srbije i diplomatskog kora.

Beogradski nadbiskup i mitropolit Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da Vaskrs pita sve "očeve" Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na zajedničkoj "gozbi razumevanja".

Hočevar je, čestitajući predstojeći praznik, rekao i da Vaskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale.

''Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest - Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u 'mrtvima' i 'izgubljenima' budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?'', poručio je Hočevar.

Kako je istakao, Vaskrs "ispituje" sve parlamentarne i vodeće strukture sveta zašto odbacuju Oca i zašto se više raduju smrti, nego životu.

Beogradski nadbiskup predvodiće misu na Veliku subotu u 20 sati u crkvi Krista Kralja, dok će u nedelju, na sam dan Uskrsa, služiti misu u crkvi Svetih Ćirila i Metodija u 10 sati.

Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.

Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan - nedelja.

Ove godine Rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta po Gregorijanskom kalendaru, a pravoslavci, koji verske praznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru, 1. maja.

Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito velika, čak 35 dana.

Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevnice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.

Za određivanje dana prolećne ravnodnevnice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice - julijanske i gregorijanske.

Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha.

Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe - koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.

387

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Studio B: Vučić: U narednoj godini pun mir i stabilnost