Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Apr.2023, 07:11

DANAS JE PRAZNIK NAD PRAZNICIMA: Evo kako se USKRS PRAVILNO proslavlja - ovo su običaji i verovanja! (VIDEO)

Vaskrs je praznik pobede života nad smrću, dobra nad zlom.

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere.

Činom stradanja na krstu, kada bezgrešni Hristos prima na sebe grehe celog ljudskog roda, a potom i činom vaskrsenja, kada pobeđuje smrt koja je posledica greha, uz istovremeno obećanje vaskrsenja svim ljudima, on dokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << i pokazuje da je Mesija i Pomazanik - spasilac svih ljudi.

Bez Vaskrsa hrišćansko verovanje ne bi imalo nikavog smisla.

Najveći verski praznik Vaskrs slave svi hrišćani, jer je tada Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje - smrt.

Iako ne pada na isti datum, uvek je u nedelju, pa se slavi u razmaku od 35 dana.

Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i na pogrebima te nedelje.

Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život.

Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.

Na praznik nad praznicima skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.

Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika.

Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse".

Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.

Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću.

Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata.

Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…

Ima, međutim, u narodnoj tradiciji i verovanja prema kojima bi na ovaj veliki praznik obavezno trebalo izbeći dve stvari.

Naime, veruje se da nikako na ovaj veliki praznik ne treba - kasno da se ustaje i kasno leže.

Verovalo se, naime, da to donosi "zastoj u napretku".

Dakle, ako neko još spava ili planira večeras da ostane dugo u izlasku, ipak neka razmisli o ovom narodnom verovanju...kada se probudi.

Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja.

Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila.

U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac.

Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću.

Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik.

Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.

Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi.

Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.

U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino.

Svi ukućani su morali da piju tu "komku" nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.

Nastavak na SrbijaDanas.com...