Izvor: B92, 30.Sep.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vršac, kod Vinka Lozića na Grožđebalu
Nije mi trebalo mnogo vremena, a ni truda da ubedim Veru da idemo na berbu grožđa u Vršac. Tokom prethodna tri izleta zavolela je ovaj gradić, saznala i sama nešto o njemu, nešto sam joj ja ispričao, nešto Vikipedija, tek sa solidnim predznanjem krenusmo u Banat . To „predznanje" u najkraćem je bilo:
Autor: Živa Vekecki
Izvor: Danas
- Vršac je pravi mali barokni grad, grad kulture, umetnosti i zabave. I danas zadivljuje svojom vekovnom arhitekturom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a u njemu su se rodili velikani poput Paje Jovanovića, Jovana Sterije Popovića, Vaska Pope , Bore Kostića... Vršac je na raskrsnici puteva, te ga dobra veza sa Novim Sadom i Beogradom, i blizina rumunske granice čine interesantnim geografski, kulturno i privredno. Vršac je i grad na putu vina. Prvi vinogradi u ovom području pominju se još polovinom 15. veka. Godine 1494. na dvoru ugarskog kralja Vladislava II, za akov vina plaćeno je 10,5 zlatnih forinti. Turski putopisac Evlija Čelebija 1660. i 1664. godine u svojim putopisima opisuje Vršac i vinograde na bregu, u kojima se rađa rumeno, ukusno i slatko grožđe. Preko 1.750 hektara plantaža vinograda, najveći podrum vina u srednjoj Evropi, daju poseban pečat ovom kraju kao izrazito vinogradarskom. Naročito se ističu sela Veliko Središte i Gudurica, koji zajedno sa Vršcem čine jedan od najinteresantnijih puteva vina u Srbiji (Vršac - Veliko Središte - Gudurica). U njima skoro svaka kuća ima svoj podrum vina, a svako njihovo vino je robna marka za sebe...
Manifestacija poznata u narodu kao Grožđebal ima dugu tradiciju, održava se svake godine, trećeg vikenda u septembru. Prva izložba vina u Vršcu održana je u kafani Kod dva ključa 1857. godine. Još 1952. u Vršcu je organizovan prvi posleratni Kongres jugoslovenskih vinograda i vinara. Ideju za njegovo organizovanje dao je tadašnji sekretar Turističkog saveza Opštine Ljubomir Demšar. Kasnije su u Vršcu održavani i drugi značajni sastanci vinarskih i vinogradarskih stručnjaka, izložbe grožđa i vina, pa i mehanizacije, koja je korišćena za ovu proizvodnju. Negde krajem pedesetih godina inicijativu tadašnjeg direktora Livnice, mašinskog inžinjera Kamenka Papića u Vršcu su počele da se organizuju moto-trke. Tako se, postepeno, došlo i do ideje da se reaktuelizuju vinogradske svečanosti, koje su se pre Drugog svetskog rata organizovale svake godine pod naslovom Veinleze fest (proslava berbe grožđa). Maskota - zaštitna ličnost „berbe" je: Vinko Lozić, koga je stvorio pisac Jovan Sterija Popović, a koji je „direktni potomak boga Bahusa". On je prva ličnost i komandant trodnevne parade i svečanosti, jer na svečanom otvaranju gradonačelnik predaje ključeve grada, koje vraća na svečanom zatvaranju.
Stigli smo u petak uveče i sa domaćinima, bratom Goranom i snajkom Mirom, bili smo na trgu upravo u trenutku kada je gradonačelnik Vršca Čedomir Živković predao ključeve Vinku Loziću. Vatromet je najavljivao dobru zabavu, potom sam malko gledao Ekstra Nenu i slušao Merimu Njegomir, bili su tu na bini i Oliver Njego i Oliver Racko i oni su, naravno, pevali, ali nisam imao vremena ni da ih slušam niti gledam. Krenuli smo put vina i - razočarali se. Bio to jedan veliki vašar i na njemu svega i svačega. Prodavale su se svilene bombone i liciderska srca i kretoš i alva, što me je obradovalo i podsetilo na detinjstvo, ali su me jaganjci i prasići koji su se vrteli na ražnju uz ritam truba ubrzo vratili u surovu stvarnost. Kao što rekoh bilo je tu svega i svačega, najviše robe sa pančevačkog buvljaka, a najmanje grožđa i vina. Na prste jedne ruke mogli su se prebrojati štandovi na kojima se moglo kupiti grožđe, a još samo jedan ili dva prsta trebalo je dodati za štandove sa vinom.
Ništa bolje nije bilo ni u subotu niti u nedelju, opor utisak nije popravio ni dolazak ćerke i unuka. Naprotiv, ni Ivani ni Ognjenu nisam mogao da pokažem ni grožđe ni vino, tek sam unuku kupio jednu plišanu kucu, a za nju nije morao da dolazi u Vršac, mogao sam to da mu kupim i u Beogradu i u Pančevu i... Ako Vrščani žele da im i moj unuk bude redovan gost kao što sam to bio ja, moraće da se vrate grožđu i vinu. Vašara ima na pretek, da ne kažem da je cela Srbija jedan veliki vašar, a iz Vršca mora da stigne glas da u vinu leži spas. Samo tako, sa grožđem i vinom, može opstati Grožđebal, inače...
.jpg)
