Izvor: RTS, 17.Jun.2024, 05:50
Промене у току робе и услуга – опада извоз земаља АСЕАН-а у Кину
Економски подаци с почетка ове године сугеришу да опада удео Кине и расте удео САД у извозу држава чланица АСЕАН-а.
Источноазијски медији преносе податке о спољној трговини држава чланица АСЕАН-а (Асоцијације нација југоисточне Азије), по којима >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << су САД у првом тромесечју ове године први пут у 18 месеци претекле НР Кину (без Хонгконга) као највеће извозно одредиште десет земаља те организације.
Наиме, у периоду јануар-март 2024. чланице АСЕАН-а су извезле у САД робу и услуге вредне 67,2 милијарди долара, а у матицу Кину 57 милијарди.
Ако се у статистику везану за Кину урачуна и допринос (посебне административне области) Хонгконга, онда најмногољуднија држава света заправо и даље води са 69 милијарди долара увоза из држава чланица АСЕАН-а.
Ипак, треба рећи да је у првом тромесечју 2021. увоз Кине са Хонгконгом из АСЕАН-а износио чак 86 милијарди америчких долара, док су у истом периоду САД биле апсорбовале 59 милијарди роба и услуга земаља југоисточне Азије. У поређењу са том годином, дакле, кинески увоз је опао за око 17 милијарди долара, док се амерички увећао за око осам.
Узроци промена
Узроци пада извоза у матицу Кину и раста у САД су вишеструки и сложени, али највише имају везе са смањеном потражњом за производима земаља југоисточне Азије у Кини и, нарочито, трговинским ратом између САД и Кине, односно, високим царинама које је последњих година Вашингтон увео против кинеске привреде, а које погодују повећању увоза истих или сличних производа из других земаља.
Конкретно, неизвесност настала великим потресима у грађевинском сектору и на тржишту некретнина у Кини, наглим закључавањима градова услед епдидемије коронавируса и крупним, лошим дуговима које терете локалне управе и банке у Кини, присилили су тамошње становништво и компаније последњих година да смање потрошњу и определе се за више штедње (РТС :: Економија :: Продубљује се криза у грађевинском сектору и на тржишту некретнина у Кини).
Паралелно с тим, САД су повећале увоз производа електронске индустрије и робе широке потрошње из држава као што су Вијетнам и Малезија како би умањиле геополитички ризик који проистиче из погоршања односа Вашингтона и Пекинга и себе заштитиле од раста цена кинеских производа који су мета нових америчких царина.
Још један ефекат америчких економских санкција против Кине је и селидба кинеских произвођача, који желе да очувају своје позиције на крупном и имућном тржишту САД, у иностранство, између осталог и у државе југоисточне Азије, чија је радна снага сада и јефтинија од кинеске. То значи да расту извоза држава АСЕАН-а у САД сада доприносе и кинеске компаније.
Убедљиво највећи извозник региона југоисточне Азије у првом тромесечју ове године био је Вијетнам са 25,7 милијарди долара, док је друго место заузео Тајланд са 12,6 милијарди, а треће Сингапур са 12. Вијетнам у САД, поред јефтине електронике, извози огромне количине пољопривредних производа и морских плодова, намештај и одећу.
Упркос чињеници да су САД претекле матицу Кину као највећа извозна дестинација АСЕАН-а, она остаје укупно највећи трговински партнер тог региона.
Интересантно је да је и обрнуто тачно. Односно, југоисточна Азија је дом многољудних нација попут Индонезије, Филипина, Вијетнама и Тајланда, које се убрзано развијају, и у протекле три године АСЕАН је био највећи спољнотрговински партнер Кине, већи и од ЕУ и САД (РТС :: Економија :: Кинески капитал замајац инфраструктурног развоја Југоисточне Азије).
