Izvor: B92, 07.Jun.2010, 07:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sombor - red zgrada, red bođoš
Sombor odvajkada važi za najzeleniji grad u zemlji. Taj epitet pripadao mu je i u SFRJ, a zaslužio ga je pošto je „na svakom zgodnom mestu posađeno drvo". Ili, ukupna dužina somborskih ulica je 120 kilometara, a dužina drvoreda je 121 kilometar.
U njima je gotovo 20.000 stabala, a odmah treba dodati da ovaj bački grad ima četiri parka, a na svojim obodima i dve šumice. Mnoga stabla starija su od stotinu godinu, a u Turističkoj organizaciji Sombor ističu da je epitet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zelene oaze u panonskoj ravnici Sombor zaslužio mudrim izborom 1903. godine da se zelenilo obnovi bođošima (lisnato stablo) iz doline Misisipija. Ozelenjavanje je, zapravo, počelo još osamdesetih godina 18. veka, u vreme kada je gradonačelnik bio Josip Marković. Posao su nastavili Petar Vukičević i Čihaš Bene.
U jednoj anegdoti se pominje da je gradonačelnik Čihaš Bene svako jutro obilazio grad i u lični notes evidentirao stanje stabala drveća. Prošle i ove godine u Somboru je inicirano stvaranje katastra zelenila, što će, sigurno, omogućiti i bolje čuvanje i brži razvoj zelenila. Lepota i korist od zelenila najbolje se primećuje u letnjim mesecima, kada vam mnoge somborske ulice liče na tunele. Grane natklanjaju cestu na Apatinskom putu, Vojvođanska ulica je novi „tunel", isto se može reći za Staparski put, Ulicu Josifa Pančića, za gotovo sve prilaze gradu, odnosno njegovom jezgru.
Putnicima namernicima posebno je zanimljiv i park u centru grada (na slici), ispred zgrade Županije, sedišta gradske vlasti. Izdvajaju se tise, koje su ovde posađene početkom 20. veka. Velikih tisa, kažu stručnjaci JKP „Čistoća" u Somboru, ima još na Kalemegdanu. Neobično je, dodaju, što su tise u Somboru toliko izrasle, jer im podneblje ne odgovara. Pretpostavka je da im odgovara tlo, nekada močvarno područje obiluje podzemnim vodama, koje su dostupne korenu. U letnjim mesecima ova stabla se dodatno zalivaju, a redovno se prihranjuju i oblikuju. Sombor je, naravno, prepoznatljiv po bođošima, kojih ima oko pet hiljada. Najstarija su sa početka 20 veka, danas su stabla prečnika od 80 do 100 centimetara, visine i iznad 20 metara. Tipični primeri stabala su ispred Narodnog pozorišta i Gradskog muzeja, Galerije „Milan Konjović" i ispred kafane „Bačka". Sombor, kao retko koji grad u Vojvodini, može da se pohvali sekvojom, stablo se nalazi ispred Hotela „Internacion" . Sekvoja je izuzetno otporna na bolesti i štetočine. Ispred Narodne apoteke u Somboru nalazi se stablo ginko, pretpostavka je da je pedesetogodišnjak, u izuzetno dobrom zdravstvenom stanju, čista petica. U jesen je posebno upadljiv kada cela krošnja dobije boju zlata. Somborci mogu da se pohvale još jednom retkom vrstom - ispred Hotela je liriodendron, odnosno drvo tulipanovac, koji ima veliki cvet, liči na lalu. Zemljište i klima u ovom delu Bačke izuzetno pogoduju lipi, čiji miris prosto opija. Neka domaćinstva su je zasadila zbog čaja.
Platani su godinama krasili glavnu ulicu. Ali, prilikom rekonstrukcije sokaka, pre dve godine, naloženo je da se svi moraju poseći, što se kasnije sprovodi i u Beogradu. Somborci su se opirali toj odluci, organizovane su i tribine, stručna javnost je takođe bila podeljena, pa su platani, a sa njima i hlad nestali sa glavne ulice. Ovo drvo nadvisilo je mnoge zgrade, korenje se probilo u podrume, podignut je trotoar. Sada je takva situacija u Fruškogorskoj ulici, platani su na pojedinim mestima podigli betonsku podlogu trotoara čak za 20-30 centimetara. I opet se „sudi" platanima - mišljenja su iznova podeljena i zasad je status kvo. Kada grad bude imao para za rekonstrukciju ove ulice, platani će najverovatnije nestati, a ostaće na slikama, fotografijama, trakama, u mislima.
To silno drveće Somboru donosi mnogo koristi, grad čini lepšim i zdravijim, ali nisu retke ni opasnosti. Prvih dana juna, kada se na grad sručilo 100 litara kiše po kvadratnom metru, u prethodnom mesecu palo je 200 litara, u bilans posledica upisan je i pad 18 stabala drveća. Pričinjena je znatna materijalna šteta na zgradama, automobilima, elektrovodovima, ali niko nije povređen. Pad stabala redovno se beleži posle olujnih vetrova, a izrada katastra zelenila treba da utvrdi koja stabla treba poseći, a tako će se sprečiti šteta od neočekivanih padova.
Autor: Đuro Kukić
(Danas)
